1937. u Subotici – socijalna pitanja


Iz izveštaja sreskog načelnika Veljka Momirovića koje podnosi KBU u Novom Sadu, 29.9.1937.

1938 pecat

“Socijalna pitanja

Konstatacijom fakata, da je ovaj grad i njegova neposredna oklina obeležena po svom privrednom karakteru kao poljoprivredni grad, možemo uočiti i da nema onih nesrazmera u klasnim suprotnostima, koje se obeleženi u većim industrijskim gradovima i centrima.

Pokreti radnika pojedinih industrijskih i zanatskih preduzeća, uperni prema poslodavcima imaju karakter više organizacioni, no karakter socijalnog bunta. Radništvo je u glavnom zadovoljno u pogledu materijalnih nagrada, traži samo solidniji i uviđajniji stav svojih poslodavaca. To se jasno ocrtalo u sukobima, koji su se desili u pojedinim preduzćima između poslodavaca i nameštenika. Desilo se da su stupili u štrajk radnici iste branše industrijskih ili zanatskih preduzeća, ali je bilo radnika, koji nisu hteli da obustave rad u preduzeću gde su poslodavci pokazali više smisla za socialno i humano razumevanje svojih nameštenika. Iz toga se da izvesti, da klasni pokreti radnika imaju svoju etiku i da radništvo nije slepo oruđe u rukama svojim ekstremnih agitatora. S toga i mere i zakoni i uredbe, koje su donete u pravcu regulisanja međusobnih odnosa poslodavaca i nameštenika, treba da budu sprovođene i u svemu pravilno primenjivane, da bi se i tim putem doprinelo ublažavanju klasnih i socialnih suprotnosti klasa i staleža.

Relativno povoljno materijalno blagostanje ove sredine, ne daje zabrinutosti u pogledu ishrane i opskrbe sirotinje. Sirotinja ovde nije socialni problem, jer se može radom opskrbiti u pogledu eksistencijalnog minimuma. Svaki radno sposoba radnik može naći sebi privredne zarade. Dolaze u pitanje bespomoćni i slabi, za njih se staraju razna humana i kulturna udruženja, kao i sama opština.”

 

Veljko Momirovic