Bioskop Korzo Mozi Subotica


“KORZO MOZI  R.T.”  (Korzo bioskop d.d.)

Korzo Bioskop

“Korzo Mozi r.t.” (Korzo bioskop d.d.) je registrovan marta 1917. godine (Ct  VII st. 110-112). Kao  vlasnici  195  od  200  emitovanih akcija  (nominalne  vrednosti  300  kruna)  ubeleženi su: dr  Ferenc Fenjveš (Fenyves), Henrik Braun, dr Emil Havaš (Havas), advokat i književnik,[1] dr Elemer Kalmar, advokat i dr Vladislav Nej (Ney Laszlo), lekar[2]. Već novembra  iste godine  pristupilo  se povišenju osnovne glavnice sa dotadašnjih 60.000 na 180.000 kruna.

F 86 213 Ct VII 110 111

Ta firma je već na početku svog rada, te 1917. godine, iznajmila prostorije u Gradskoj  kući. To je bila nekadašnja radnja “Tausig” (u prizemlju, na uglu prema Štrosmajerovoj ulici). [3]Ugovor o tome su potpisali dr Karolj Biro (Biró Károly), gradonačelnik, u ime zakupodavca i dr Fenjveš i Henrik Braun  kao zakupci. Ugovor je glasio na 12 godina i predviđao je isplatu 92.000 kruna Gradu u tom periodu. Pored toga, “Korzo” je već krajem 1917. i u 1918. godini održavao predstave i u sali hotela “Pest” (današnje pozorište).[4]

Bioskop

Firma je u novoj državi stavljena pod sekvestar, koji  je trajao sve do 1924. godine. Skupština društva smatrala je da je bilo nepravilnosti u tom periodu, pa je vodila sudski postupak  zbog  toga sve do 1930. godine.

Nakon 1918. godine su vlasnici bioskopa, da  bi izbegli probleme  sa nestašicom struje, koja je tada vladala, izgradili u dvorištu zgrade posebnu kućicu za benzinski motor, kojim su obezbeđivali  napajanje strujom, ali sve to bez odgovarajuće dozvole. Grad je zbog toga pretio pokretanjem sudskog postupka za raskid ugovora.[5] No, ipak je stvar izglađena – zakupac je pristao da plaća 24.000 umesto 8.000 k. godišnje zakupnine, i dobio je dozvolu da koristi benzinski motor u slučaju nestanka struje.[6]

 

Početkom 1920. godine u gradu vlada epidemija španske groznice.[7] Bioskop,  ipak, moli od gradskih vlasti dozvolu za održavanje predstava uz obrazloženje: “…jer će time naša slovenska  svest, jezik i kultura među narodom da se većma rasprostire”.[8]

Bioskop je 13.5.1920. godine bio meta  jednog napada, kako su vlasnici tvrdili – sa političko-nacionalnom pozadinom. Među organizatorima i učesnicima  napada bili su Jovan Milošev i Danča Aradski, u službi redarstva.[9] Tada je “rulja od 20 lica” [10] uništavala inventar  bioskopa Korzo. Pretpljena je šteta  od 20.000 kruna. Vlasnici su se žalili na gradsku i tajnu policiju (Društvo je plaćalo redara, koji je dežurao na predstavama), koja nije ništa učinila da taj napad spreči. “Tekuće godine 13. maja izvela su nepoznata lica u jednoj rulji navalu protiv pozorišta “Bioskop Korzo”, gde su počinili rušenja i uništavanje raznog nameštaja ovog poduzeća.” – navodi firma u svom dopisu Senatu. Pošto su prostorije bile uzete  pod zakup, time se od gradskih vlasti zahtevalo da one isplate popravke. Pisali su i Ministarstvu unutrašnjih  dela, tražeći  da se krivci pronađu i kazne, te da se šteta nadoknadi. U tom dopisu pišu da su oni prvi koji su počeli: “…u  interesu jugoslovenske kulture uz velike žrtve  i tehničke  poteškoće nabavljati filmove  sa natpisima jugoslovenskim.” Kao direktor društva tada je potpisan advokat Franjo Malagurski. Ipak, “Korzo” nije uspeo da naplati štetu.[11]

Da je ova firma vodila oštru borbu sa konkurentima na subotičkom tržištu, svedoči i podatak da je polovinom 1920. godine zatražila od Senata, preko svog pravnog zastupnika Franje Malagurskog, “pravo isključivosti” na prikazivanje filmova u gradu, ali joj povodom toga nije udovoljeno.[12]f 47 XX 574 920 rulja

Ilustraciju o poslovanju u 1921. godini daje molba za smanjenje kirije, koju “Korzo” piše Senatu. Iz nje se može zaključiti da je opadalo interesovanje publike, time  i prihodi, a rasli su troškovi režije, plata i iznajmljivanja filmova.[13] Sigurno je da je i investicija – kupovina  bioskopa  “Lifka”  (Trg Ćirila i Metodija 19 – od 1925. tamo se uređuje i letnja pozornica), koja je obavljena marta 1921. godine, za cenu od 750.000 kruna, doprinela slabijem materijalnom  stanju  firme.  Međutim, borba za smanjenje poreza je zauzimala jedno od centralnih  mesta  u finansijskom poslovanju bioskopa. Novembra 1920. štrajkovali su bioskopi u zemlji upravo zbog visokog (55% bruto)  poreza. Tada su uspeli da iznude sniženje državnog poreza sa 30% na 10%, kao i gradskog sa 25%  na 10%. Ipak, sume poreza koje je plaćao “Korzo” bile su znatne. Porez na ulaznice “Korzo” bioskopa 1922/1923. godine iznosio je 422.578, a u narednoj godini izdaci za poreze dostigli su sumu od 820.000 dinara.kk

Od 1922. godine glavnica je izražena u dinarima i iznosila je 85.000 dinara, podeljenih u 1.100 komada akcija. Ime “Korzo bioskop d.d.” zvanično se javlja tek od 1924. godine. Ali, promene u vlasničkoj strukturi od 1921, kada u Upravni odbor ulaze Antun Bešlić, dr Mirko  Ivković Ivandekić i Ivan Ivković Ivandekić, svedoče o pokušajima da se firma prilagodi novim odnosima u društvu. Sa izmenama osnovnih pravila 1931. godine, društvo je preuzelo od Henrika Brauna i Ferenca Fenjveša dozvolu  za održavanje bioskopskih predstava, kao i pravo zakupa lokala u Gradskoj kući. Tada su u  Upravnom odboru bili: Mirko Jakobčić, kao najveći akcionar sa 661 akcijom, Aleksandar Lifka,

LIFKA 1930

Lifka, 1930.

dr Miloš Pavlović i Gustika Fister. Po izveštaju banke 1930. godine, 95% akcija je bilo u rukama  porodice Jakobčić.[14]potpisi

U tom periodu poslovanja firma je beležila  gubitke.  Zbog  toga, pošto je za  poslovnu  1933. iskazan gubitak od 253.698 dinara, Glavna skupština  decembra  1934.  godine izriče likvidaciju.

[1] Dr Emil Havas (Hönig Mano, Bačka Topola 1884 – Aušvic 1944). Rođen je  u  jevrejskoj  porodici, od  oca Hönig  Žigmunda, mlinara (Apatin 1852 – Bačka Topola 1915) i majke Kon Neti, i dobio  je ime Mano. Godinu dana po doseljenju u Suboticu, 1906. godine, izvršio je promenu imena. IAS, F:47. II 3581/1933. Bio je član budimpeštanskog PEN kluba. I njegova  supruga Paula Kraus (r.1869) stradala je (1944) u logoru Aušvic. Dr  Havaš je 1929. odlikovan ordenom Sv. Save IV reda.

dr Emil Havas

[2] Dr Vladislav Nej, lekar po profesiji, Jevrej po nacionalnosti, rođen je 18.2.1882. godine u Šiofoku (Mađarska), a 1924. opcijom stiče državljanstvo Kraljevine SHS. IAS, F:47. II 2572/1935.dr Ladislav Ney

[3] IAS, F:47.1201, III 16/1919.

[4] IAS, F:2.253/1918.

[5] isto

[6] IAS, F:47.1201, III 205/1919.

[7] Španska groznica (gripa) se javila početkom februara 1920. godine. Škole, kao i bioskop bili su zatvoreni od 11. do  26. februara. Prijavljeni broj  obolelih je iznosio 733, mada  ih  je bilo  znatno više koji se nisu obraćali lekarima, a od posledica  tog obolenja umrlo je 47 osoba. Izveštaj gradskog fizikata. IAS, F:47.1201. I 13/1920.

[8] IAS, F:47.1426. 68/1920.

[9] IAS, F:47. XX 574/11920.

[10] Isto.

[11] IAS, F:47. XX 574/1920.

[12] IAS, F:47.1.Zapisnik 196. P.S.

[13] IAS,F:47.1201. III 205/1919.

[14] Mirko (Imre) Jakobčić (1877-?). Supruga mu je bila Paula Štagelšmit (Stagelschmidt). Vršio je funkcije direktora  i predsednika Upravnog  odbora “Opšte kreditne banke d.d.”. Adresa stana mu  je bila Trg Ćirila i Metoda 19 (u toj zgradi bio je i bioskop Lifka). Imao je dva sina, Mirka i Đenu (Eugen) (Subotica 1898-?). IAS,  F:57. 2359/1939. Eugen, za koga iz uverenja za državljanstvo saznajemo da je bio visok 182, plavih očiju i kose, sa stanom u Zagrebačkoj 22, bavio se mačevanjem. Pored drugih uspeha, bio je učesnik berlinske Olimpijade.

JAKOBCIC IMRE