Bunjevačka matica


https://suistorijablog.wordpress.com/crtice-iz-zivota-tri-suboticke-matice-suboticka-matica-bunjevacka-prosvetna-matica-matica-suboticka/

“Marko Jurić, najistaktnutiji  subotički  radikalski  prvak[20], Mara Đorđević  Malagurski, supruga  Dragoslava  Đorđevića,  velikog  župana[21],  Antun Vidaković[22], takođe radikal, i  Aleksandar Rajčić bili su grupa utemeljivača “Bunjevačke  prosvetne  Matice”. (dalje skraćeno BPM)[23]”  

“Pravila   Matice   su   potvrđena  i  odobrena  rešenjem Ministarstva  unutrešnjih  dela,  Odeljenja  za  Bačku, Banat i Baranju,  22. 12. 1925. godine.[24] Aktivni  rad  Matica će započeti  tek  od  1.1.1927. U međuvremenu, tokom 1925.i 1926.godine, grupa osnivača, će  raditi  na  obezbeđivanju   prostorija i  drugih matrijalnih preduslova  za  početak  rada. Podneće  molbu  Gradskom Proširenom  Senatu  da   im   se   dozvoli   kupovina   zgrade   u vlasništvu grada.[25] Predlog da se izađe  u susret Bunjevačkoj Matici obrazložen je sledećim rečima: ”Na  području  grada  zadnjeg doba osnovala se pod naslovom “Bunjevačka Prosvetna  Matica koja po svojim pravilima hoće da  služi  kulturi.  Cilj  je  proširenje prosvete među bunjevačkim narodom i  u  vezi  sa  ovim  razvijanje kulture po celom  gradu. Da  bi  ova  Matica  započeti  mogla  svoj  plemeniti rad – potrebuje prostorije prostorije i iz ovog  razloga prededništvo se obratilo molbom Proširenom  Senatu  da  mu  se  na večito proda zgrada svojina grada u  Paje  Kujundžića  9.”[26] Gradski većnici su jednoglasno  odobrili  Matici  kupovinu  zgrade ( pre rata je tamo bila locirana ženska škola, a danas je to bioskop “Zvezda”. O povijesti te kuće vidi: Josip Temunović, Subotiča matica, Subotica 2002, st. 22 ), po ceni od  50 000  dinara, koju  su  molioci nudili.[27] Došavši  tako  u  posed  objekta,  radiće  na njegovom  pregrađivanju  i  preuređivanju  u  cilju   nove   javne funkcije. Za  obezbeđivanje sredstava za realizaciju tih poslova obratiće se ponovo molbom, 9.3.1926. godine, gradskom Senatu, sledećim rećima: “Bunjevačkoj Prosvetnoj  Matici kao jedinom  kulturnom društvu 70 000 Bunjevaca u Subotici, čast  je  zamoliti  Prošireni Senat, da joj blagoizvoli izglasati jednu svotu kao pripomoć za  gradnju  prosvetnog  doma.” U  nastavku  kao  cilj  Matice  navode:”  …buđenje i  širenje bunjevačke svesti i slavenstva,  koje  će  postići  prosvećivanjem naroda i ispovedanjem ljubavi i bratske sloge sa braćom  Srbima  i svima ostalim Slavenima, koji se nalaze u našoj  velikoj  i  lepoj otadžbini.” Gradski oci pozitivno rešavaju i ovu molbu, i odlučuju na sednici 27.3.1927. da Matici dodele sumu od 50 000 dinara.[28] No tu se pomoć grada novoosnovanoj, ali nikako  jedinoj,  kako  je navedeno u molbi, bunjevačkoj kulturnoj instituciji nije završila.”

Bunj Matica

F-047_odl_729-1926 Bunj Matica

projekat arh. Dragutuna Molcera iz 1926.

iz-bsnovina

1925

Pečat matice i potpis predsednika Marka Jurića

 

Advertisements