Gospođa Ferenca Piča (Pietsch Ferencné) i njeno delovanje na polju kulture


Supruga fotografa Franje Piča (Peitsch Ferenc) – Ana Gruber ( ? – 1952) bila je vrlo angažovana kao predsednica kulturnog društva Müpartolok köre (Krug ljubitelja umetnosti)  koje se pretežno bavilo organizovanjem pozorišnih predstava.

Pietsch ferencne

vidi: https://suistorija.wordpress.com/subotica-1918-1938/kulturna-dogadanja-u-subotici-nakon-u-prvim-godinama-nakon-rata-1918-1923/

Pietsch Ferencne i dr Franjo HirtPitscka

peshat Pietsch

Društvo “Subotički krug prijatelja umetnosti“  (Szabadkai Műpártolók Köre) je molilo   dozvolu radi priređivanje kabaretske predstave i septembra 1919. ali pošto nije imalo odgovarajuću   saglasnost  gradske kapetanije, Senat  nije  ni raspravljao o toj molbi.[1] No za 22. novembra i 25. decembra iste godine dobilo je senatsku  odluku da može koristiti salu pozorišta za svoje predstave. Društvo je računalo i  na izvesnu finansijsku dobit od njih, pa je sredstva namenilo za pomoć siromasima i kupovinu božićnih poklona za takva  lica. Cene ulaznica, koje je naplaćivalo su bile: za lože  40, a za parter od 5 do 10 kruna. Nije poznato koliko je tačno članova brojala ta amaterska pozorišna družina.  Glavni organizator, pa i formalna predsednica bila je Ana Gruber[2], supruga poznatog subotičkog fotografa Ferenca Piča (Pietsch ). Taj bračni par je bio nemačkog porekela. Društvo će od 1921. raditi pod  imenom ” Krug subotičkog diletanstkog društva”.

U okviru tog društva, do promene naziva, radila je pozorišna sekcija “Subotičko Diletentsko društvo”. Prilikom obeležavanja “Dečijeg dana” 23. maja 1920. ono je igralo jednu dečiju predstavu (verovatno   na   otvorenoj sceni), za čiju reprizu 20. aprila, dobijaju i salu pozorišta.[3] Dio prihoda tih predstava, 8000 kruna, uplaćen je u “Fond  za zaštitu dece i mladeži”. Isto društvo organizuje i predstave 11. jula 1920, popodnevnu i večernju[4] kao i 22. avgusta, kada je predviđen vrlo raznovrsan  muzički, plesni i dramski program od  14 tačaka. U muzičkom delu zastupljena je  Betovenova sonata  na klaviru, izvođač Elvira Jung, operske arije, mađarske pesme, itd, u plesnom srpsko kolo, španski ples, itd,  a u dramskom  recital “Od Save do Rajne” u izvođenju Jovana Jovanovića i tri  jednočinke.[5]   Kao glumica, učestvovala je i sama predsednica društva. U nevedenom programu  sa poimeničnim spiskom učesnika, pada u oči zastupljenost mađarskih izvođača, uz dva srpska, violinstu Franju Mijatova i Jovana Jovanovića, ali i svako odsustvo  Bunjevaca. Ovo  amatersko pozorišno društvo  imalo  je  izgrađen program od nekoliko   numera, komediju “Majka” od Gergelja Čiki (Csiky Gergely), “Seoska lola” od Edea Tota (Tóth Ede), “Gospodin doktor” komediju,  koje je prikazalo  i 25. i 26.  decembra 1920.[6]  Komad  pod imenom “Toloncz”  igran  je 6. i 20. februara 1921, a prihod   je   namenjen u dobrotvorne srhe. Šaljivu   igru u 3 čina  “Válás után”, subotičani su mogli  da   gledaju  27. i  28. marta 1921, a “Naftalin”, autor Jene Heltai (Heltai Jenő) 14. avgusta. Zbog redovnog ustupanja prihoda instituciji za zaštitu dece, ne čudi njihovo pisanje Senatu da društvo “svojim dosadašnjim radom zaslužuje pažnju i preporuku.”[7] Predstave društva su očigledno nailazile na dobar odziv publike, pošto je nakon odbijanja svih  troškova  ostajalo još i nešto sredstava za takve svrhe.

No, molba gospođe Pič,  za igranje  komada “Vesela Jutka”,  Šandora Lukača (Lukács Sándor), nije prihvaćena. U obrazloženju  koje daje Pozorišni odbor kaže se da se u  njemu ismeva “figura Slovaka” i skreće pažnja društvu da ubuduće bira takve predstave  koje ne vređaju “nikoju narodnost.”[8]   U oktobru je ovo društvo opet igralo “Naftalin”  i  “Seosku   lolu”,  a  u   decembru  “Đavolsku verenicu” (autor Stipan Geci), i 1. januara  1922,  “Već će Vica”  od Andora Gabora (Gábor Andor).   Predstava  “Seoska lola” davana  je 15, a “Stara ljubavnica” 22. januara, Heltaijev komad  “Tündérlaki lányok”  28. februara, a Čikijeva “Šarena  mizerija” 16. aprila,  dok je na repertoaru  9. maja bila predstava “Házasság” . Od  čistog prihoda tih predstava 50% je uplaćivano u razne gradske fondove,  za  pomoć deci,  izbeglim Rusima, pozorišnom fondu.[9]  Društvo je redovno davalo predstve i tokom 1923. godine.

[1] IAS, F:47. 1200. II  198/1920

[2] Ana Gruber je umrla je 1952. godine.

[3] Potpisnica molbe je pisalo Pietsch Ferenczné. IAS, F:47.1202. II 92/1920

[4] IAS, F:47. 1202. II 114/1920

[5] IAS, F:47. 1202. II 153/1920

[6] IAS, F:47. 1203. II 231/1920

[7] IAS, F:47. 1204. II 127/1921.

[8] IAS,F:47.  1204. II 151/1921

[9] IAS, F:47. 1207. II  6/1922

47 1492 1104 920

A rendelő, 1900, fotó Pietsch Ferenc, a szabadkai mentő szolgálat a tulajdonos

Pietsch_Ferenc_fényképész._Fortepan_90324

Franjo Pič je rođen  u mestu Teofilo Ottoni /Brazilija/ 1872. godine. U Subotici je od 1892.
Uspešno je razvio posao fotografa. Imao je čak  3 kuće.  Sa porodicom je stanovao u ulici Paje Dobanovačkog 3.   Atelje vlasnika Franje Pietsch se nalazio na najprometnijoj gradskoj ulici – Korzou. Dozvolu za adaptacija i dogradnju čekaonicu “za slikarnicu”, na toj adresi –  Kralja Aleksandra 9, dobija u 1929. godini. (IAS, F:47. III 138/929 )