Odstranjivanje iz Subotice hirurga dr Karola Muranji-a (Murányi Károly)


Sa novim vlastima nakon Velikog rata i u Subotici nastupa nova epoha. U vreme državno pravnog provizoriuma – od ulaska vojnih snaga 13.11.1918. do potpisivinja Trianonskog ugovora 4.6.1920. godine, jasno se već ocrtavaju obrisi načina budućeg vladanja. Politike koje vode ka smanjivanju broja “neslovenskih” stanovnika (u prvom redu Mađara, Nemaca itd.) u čitavoj budućoj Vojvodini, pa time i u Bačkoj odnosno Subotici – činiće njenu osnovu!  Optiranje će biti snažna alatka u tom procesu ali ne i jedina. Gradske vlasti sprovodile su u sadejstvu sa centralnim vlastima i odstranjivanje – izgon tzv. ratnih doseljenika, odnosno svih onih koji su se nastanili u periodu trajanja rata – obrazlagan nedostatkom stanova!  Samo po sebi je razumljivo da je takva mera pogađala u prvom redu upravo neslovene.

Ured gradskog kapetana je jedno od odeljenja koje sačinjava fond Senat grada Subotice (1918–1941). Kapetan grada  Subotice je po svojoj funkciji bio sastavni deo gradske uprave. Kao takav on je vršio poslove iz domena koji su se odnosili na upućivanje pojedinaca na izgon iz grada Subotice na osnovu propisa o ratnim doseljenicima.

2274 919

Zbog nedostatka stambenog prostora u gradu, Gradsko veće je donelo odluku br. 2274/1919 da se sprovede izgon za ratne doseljenike koji su se nastanili u Subotici između 27. jula 1914. godine i 15. januara 1919. godine. Za sprovođenje ove akcije, bio je zadužen dr Milorad Mijatov, gradski kapetan.[1]Mijatov

Odluka se imala izvršiti u roku od osam dana. Sve molbe za dobijanje dozvole za boravak u Subotici su usledile nakon donošenja odluke o izgonu iz grada koje su upućivane pojedinim licima. Molbe su upućivane na rešavanje Gradskom senatu a žalbe na odluke su upućivane Ministarstvu unutrašnjih dela u Beogradu, Odeljenju za Banat Bačku i Baranju.[2]

[1] Istorijski arhiv Subotica (IASu), F. 47, XIX 16/1919.

[2] IASu, F. 47, XIX/80.47, XIX 80/53/1920.

Tako je sačuvana i  molba dr Karla Muranjija, lekara – hirurga  (1885-1963), radi dobijanja dozvole za boravak u Subotici po pitanju izgona iz grada. l:30

1 3 1920 dr Muranyi

On je marta 1917. godine došao u Suboticu iz Budimpešte. Zbog “Odluke o izgonu” on je pokrenuo niz molbi kojima nastoji da sa takva odluka odloži ili izmeni, a sve u cilju mogućnosti njegovog ostanka u gradu.

Jedna velika grupa ličnosti iz Subotice (prvi je potpis narodnog poslanika popa Blaška Rajića) dala mu je u tome podršku, pišući 29.11.1919. godine tadašnjem gradonačelniku dr Stipanu Matijeviću: “Presvetli Gospodine! …da se proteranje Dr Karola Muranji lekara neizvrši…” Obrazlažu da je on  “kao pripoznati kirurgista” bio na dužnosti komadanta ovdašnjih Bolnica, da ja kao pravi lečnik radio na dobrobit građana bez razlike na narodnost i veoispovest.

XIX 80 53 1920

pop Blasko narodni poslanik

Dr Muranji je stanovao u Damjanić ulici 1.

I sam dr Muranji je pisao (ćiriličnim pismom) molbu: “Priziv…” u kojoj ističe:

priziv cir

“…samo nas 3 lekara hirurga je na području Subotice”,

3 hirurga

navodi da je pomagao Vojsci od 18.5.1918. ? (1919.!) “u zavojištu”. Molbe su urodile plodom i 23.4.1920. mu dozvoljen mi je boravak u Subotici. Ali… očigledno da to nije bilo dovoljno, da bi u takvim okolnostima jedan Mađar, lekar, hirurg pronašao za sebe budućnost u Subotici.

janua 1921 otisao

Iz izveštajaod 14.1.1921.  Kapetanije saznajemo da je iselio iz Subotice! Nije otišao daleko, nastanio se u Kaloči, gde je kupio kuću i uspostavio sanatorium koji je otvoren već januara 1921.  vidi:http://www.iranykalocsa.hu/latnivalok-programok-kalocsa-hajos-szelid/kalocsai-ertektar/polgari-kozpont/401-muranyi-haz

muranyihaz-fill-240x180

 

download