Kako je Matković Mate postao socijalni slučaj u proleće 1941?


U samo predvečerje otpočinjanja ratnih sukoba u Kraljevini Jugoslaviji, svedočanstvo o teškom položaju jednog starijeg sugrađanina, govori o tome kako se sudbine /pa i životi/ miliona malih, običnih ljudi, uklapaju, prepliću i nestaju, gube se u talasima velikih istorijskih dešavanja.

Subotičanin i “milostinjaš” Mate Matković (1870 – ?) sa stanom u 5 kvartu – Požeška ulica br. 10, bio je jedan od nekoliko stotina socijalnih slučajeva u proleće 1941. godine. O velikoj većini od njih elementarnu brigu – davanjem mesečne “milostinje” vodio je Grad. Pored Grada u pomaganju “bednih i siromašnih” učestvovale su mnoge dobrotvorne i humanitarne organizacije i društva, poput “Dobrog Dela” itd. Izdvajanja iz gradskog budžeta za socijalne svrhe kretala su se od 2 do 3%. (Tendencija povećavanje se prati od 1931. godine)

V kvart Pozeska

V kvart, Požeška ulica

Šta saznajemo o njemu iz molbe koju 7.3.1941. piše Socijalnom odeljenju Gradskog Poglavarstva moleći da mu se sa 150 dinara milostinja povisi na 400 dinara?

  • da su namirnice izuzetno poskupele,
  • da je Matković radio za Grad 19 godina ali nedovoljno da zasluži penziju,
  • da je njegova mala parcela u Zapadnim Ugarnicama, od 2 jutra zemlje, postala neobradiva pošto ju je zauzela vojska i ispresecala vojnim šančevima i mitraljeskim gnezdima!

IV 2317 941

ZAPADNE UGARNICE F-047_3_676-1930

Zapadne ugarnice na karti iz 1930.

 

Kako je došlo do toga?

U drugoj polovni 1939. godine javlja se ratna psihoza koja dolazeći iz Evrope zahvata i naše društvo. Ona se oseća kod u svim segmentima života, pa tako i privredi. U snabdevanju malih potrošača dolazi do nestašica soli,  petroleja,  špiritusa,  čaja,  pirinča,  kakaoa, kafe, itd. Vršene su velike nabavke,  šire se pokušaji špekulacije. Vlada je donela Uredbu o suzbijanju skupoće i nesavesne špekulacije. Sresko načelstvo nadzire trgovinu i industriju. [1].Državni monopoli ne dostavljaju redovno ni so ni šibice. Cena niza proizvoda, na pr.sapuna su maksimirane.”Erika” 1940. godine tako  prodaje  1  kg  tzv narodnog sapuna  za 14,80 dinara.[2]  Industrijska preduzeća se nalaze u krizi, sve teže se snabdevaju sirovinama pogotovo iz uvoza, a i gotove proizvode prodaju i naplaćaju uz poteškoće.  Zbog učešća radnika na vojnim vežbama 1940. godine mnoga  preduzeća  još dodatno smanjuju kapacitete. “Štirak,  Marcel  Kop” dopis  “Opaža  se strahovita apatija i rad bez ambicija.”Električna željeznica  kaže  da se “primećuje selenje industrije i trgovačkih radnji iz Subotice.”Zorka”  smanjila  proizvodnju na minimum. Mlinovi nemaju sirovina. Nedostatak gorivog meterijala, i sirovina iz uvoza. Nedostatak deviza za uvoz iz neklirinških  zemalja,   ograničeni kontigenti uvoza kod Narodne banke. Preduzeća su trebala da preduzimaju odgovarajuće mere u skladu sa vladinom “Uredbom o zaštiti od napada iz vazduha”, koja je doneta  1939. godine.[3]  U  1940. godini stupa  “Uredba o ograničavanju prodaje tečnog goriva”. Otežan je čitav promet i saobraćaj. “Uredba o Jevrejima  imaocima  radnji koje obavljaju promet sa hranom  za  ljudsku  upotrebu”, donešena  je  5.10.1940. godine, i predviđala je postavljenje posebnih državnih komesara na  čelo  uprave jevrejskih radnji. To je bio jasan uticaj  novih  rasističkih  zakona, koji su se širili Evropom. Time je toj grupi onemogućen dalji promet  hranom  sa zemljama fašističkog bloka.

 

Plate:

16 na dan, metlar u gradskoj službi

22 na dan, kočijaš u gradskoj službi

1300 mesečno. limar u gradskoj službi

1400 mesečno, šef odeljenja u gradskoj administraciji[1]

 

1938.          1939. godine

———————————————————————————

lekarski pregled               30             50 dinara

plombiranje zuba             60             60

meni ručak                       10             12

“a la carte”                        20             22

bioskopska ulaznica       8,5            8,5

okopavanje 1 č.                16             16   (bez hrane)

 

Cene su rasle.

1.9.1939.   9.12. 1939

———————————————————————-

hleb luksuzni               3           3,25

hleb crni                       2           2,25

hleb ražani                   2,50        3,00

jaja                                 0,60        1,25

petrolej                          6           10,0

 

Indeks cena na veliko ( 1929=100)

  1. – 78, januar 1940. – 93, decembar 1940. – 143

[1] IAS, F:47.XII 47/1931

[1] AV, F:126, VIII, 323/1941

[2] AV, F;126, VIII 31 540/1940

[3] IAS, F:56.11.310/1939