Mikša Sabadoš (Schlezinger)


Miksza Szabados (Mikša Sabadoš) je rođen u Bašaidu, opština Velika Kikinda  28.08. 1873.   od oca Schlesinger S.W. i majke Anne Sporer.  Od 1907. nosi prezime Sabadoš.   Istakao se kao privrednik, vlasnik fabrike štirka i lepka.

 “REKORD, fabrika štirke i čiriza”

Ova fabrika postoji od 1901. godine. Osnivač  je bio Mikša Sabadoš (Schlezinger). Kao vlasnici su bili upisani Mikša i supruga Šara.[1]

Radila je na adresi Daničićev put 30 (58) (Palićki  vinogradi 130).[2]

Sabados Miksa Dancicev put 58 fasada in F-047 1570-1929 A4 verzija

projekti objekta Mikše Sabadoša iz 1929.

“Rekord” je proizvodio štirku, čiriz od pšenice, kukuruza i pirinča, dekstrin i druge vrste lepila. “Tvornica ima  12 sušionica  i ostali uređaj za proizvodnju štirka, čiriza i lepila. Tvornica  nabavlja  sve sirovine od domaćih preduzeća. Broj radnika u ovom  preduzeću  iznosi 30 prosečno.”[3]

F 86 240

U  1927. godini radi sa 30% kapaciteta. Jedan od proizvoda, “goldkleber” lepak, fabrika je pokušala da zaštiti  patentom, ali je dobila odgovor da može zaštiti samo znak firme ili proizvoda.[4]

F 86 240 a

Imala  je nekoliko objekata u kojima su radila posebna odeljenja: za  izradu pšenične štirke (zgrada je građena 1911. a 1924. godine dograđen je sprat ), za izradu štirke od  kukuruza,  za izradu dekstrina i sušaru, skladište za gotovu  robu  i sirovine, rezervni materijal, zatim kotlovnicu, laboratorijsku zgradu, stambenu zgradu za kancelarije. Ukupna površina objekata je iznosila 1 170 m2. Pogon  su davale parne mašine od 16 KS i 10 KS (stari parni kotao je zamenjen novim u 1938. godini), te 5 elektromotora snage od  6 do 18 KS. U spratnoj zgradi instaliran je 1927. godine i teretni lift, nosivosti 2700 kg.

 

Pitanje carinske zaštite i za ovu firmu je bilo izuzetno važno. Vlasnik Mikša Sabadoš (Szabados Miksa) se zbog toga, n.pr. 1927. godine obraćao nadležnim telima, sve do Ministarstava, ali od njih čak dve godine nije dobio ni odgovor. Tražio je da se povisi uvozna carina na lepak (čiriz), koja je bila ista kao i za štirak. Time je strana, u prvom redu,  Mađarska industrija robe ove vrste, koja je bila carinski bolje zaštičena (na  čiriz je kod  nas uvozna carina iznosila 3,30 dinara po kg, a u Mađarskoj 11,60.) predstavljala realnu  konkurenciju domaćim proizvođačima.[5]

I u godinama ekonomske krize  (1929-1934) presduzeće je odolevalo  problemima. “Jedino neumornom i požrtvovanom radu g. Sabadoša može  se pripisati što ovo preduzeće danas ne samo još postoji, već da  je  pri sadašnjim teškim  privrednim  prilikama  i jedno  od  naših  najvećih industrijskih preduzeća.” pisalo je “Udruženje  trgovaca  i industrijalaca, Subotica”  Komori u Novom Sadu.[6]

Fabriku drvene vune “Glid i Rab”, koja se nalazila na adresi Tuk ugarnice 11 je 1932. godine pruzeo Mikša Sabadoš 822 (Szabados, izvorno porodično ime Schlezinger) sa suprugom Šarom  i registrovao kao “Eksport” (Daničićev put 58)

dani 58 skica 47 1489 pov 5 1933

skica zgrada u dvorištu, 1934.

Radila je i za izvoz. Firme iz Italije, do uvođenja snakcija 1937. godine, bile su redovani  kupci Rekordovog  čiriza.[7] Za proizvodnju  1 vagona  čiriza  bilo  je potrebno 18 vagona žitarica. U 1938.  godini proizvodeno  je 3360 mtc štirke i 1142 mtc lepila i čiriza.

Nakon 1932. godine i stupanja novog Zakona o radnjama,  nadležne vlasti su firmu vodile kao zanatsku, na što je reagovao vlasnik, dokazujući da je preduzeće – industrijsko. “Jer iako ne radim  sa 60 radnika i velikim mašinama, ali radim  sa 23 do 25 radenika i sa  mašinerijom sa cca 56 KS, te stoga već po veličini  moga  poduzeća  ne pripadam ovdašnjem zanatskom udruženju.”[8]  I zaista, u narednom periodu, vodiće se kao industrija.  Zapošljava  28  radnika  u  1938. godini.[9]

Od 1945. godine dolazi do ukidanja privatnih fabrika.  Tako i “Rekord” prelazi u državnu svojinu i pripajanjem bivše fabrike – štirkare Dezidera Forgača iz Bačke Topole, i uz obnovu pogona, radiće pod imenom “Skrob”.

Ce IV 220

[1] Svako od njih je imao po 1/2 celokupnog gruntovnog vlasništva. IAS, Nac. 382. Bračni par je 1936. godine posedovao i kuće u Vilsonovoj 11 i Štrosmajerovoj 20. Mikša Sabadoš je rođen 1873. godine u Bašaidu. Završio je Trgovačku školu u Subotici. I on i  supruga  Šara Bek (Beck) (Bačalmaš 1879 – Aušvic 1944)  stradali su u Aušvicu.

[2] To je bilo tzv. Brumer naselje. U  1926.  godini  izvršena je dogradnja na postojećim objektima. IAS, F:47. III 676/1926

[3] Šematizam industrije Dunavske Banovine, str. 107.

[4] IAS, F:235.27.420/1928

[5] IAS, F:235.37.41/1929

[6] IAS, F:235.32.433

[7] IAS, F:56.9. 568/1937

[8] IAS,  F:56.5.137/1934

[9] IAS, F:57. 987/1939