O bankama u Subotici (1918-1941)


Pored novčanih zavoda osnovanih pre rata, u Subotici se posle 1918. godine javlja nekoliko novih. Oblici u kojima se postojali su bili: banke i štedionice. Nekima je sedište bila Subotica, dok drugi rade kao filijale matičnih firmi, na pr. Narodne banke KSHS, ili drugih velikih banaka. Jedna od karakteristika bankarstva u Vojvodini međuratnog razdoblja, pa tako i ovde, je da su to bili, u stvari, po kapitalu mali, sitni provincijski  zavodi.Prva HR stedionica

Još 1868. godine, osnovana je kao prva novčano kreditna firma, – “Štedionica i Pučka  Banka”.  Do  1891.  kada  je  započela  sa  radom filijala “Austro- Ugarske banke”, osnovane su  još 3  banke.[1] U 1923. godini bilo je 14 banki[2], 1927. godine bilo 13 banaka i 10 bankarskih radnji.[3]

U međuratnom periodu radile su sledeće banke:

“OPŠTA KREDITNA BANKA D.D.”. Ona  je  bila  pravni  naslednik  “A magyar  Áltolános  hitelbank”  (Ugarske sveopće  kreditne  banke) filijale  u  Subotici.[4]

Po uredbi ministra pravde 1923. godine, skinut je sekvestra sa  subotičke filijale, a njena imovina predata novoosnovanom društvu “Opšta kreditna banka d.d.”  . O razvijenim poslovnim vezama sa centralom  mađarske banke, koji su se održavali  i u pređašnjem  periodu, a nastaviće se i u kasnijem, govori da  1925. godine iz Budimpešte dolazi stručnjak te banke Julije Večei na rad u subotičku banku.[5]

Na osnovu usvojenih  osnovnih  pravila,  na osnivačkom  zboru deoničara, juna 1923. godine, osnovana je “Opšta kreditna banka d.d.”  Glavnica je iznosila 10 000 000 dinara. Broj deonica, vrednosti 200 dinara je iznosio 50 000 komada. Osnivači su bili: Vilim Konen, Ervin Koloman, direktor banke iz  Budimpešte, Imre Jakobčić ( Od  1905. na  čelu subotičke filijale.) dr Jovan (János) Janiga[6] advokat i veleposednik, Ljuba R. Jovanović, direktor banke  iz Beograda,  baron Pavle Komfeld, direktor banke iz Budimpešte,  Josip Kostial Živanović, direktor banke iz Zagreba, Lazar Međanski veleposednik iz Subotice  i drugi. U Upravni odbor su do 1926. godine, ulazili samo osnivači, a nakon toga  ih  postavlja  skupština deoničara. Funkciju generalnog direktora i predsednika Upravnog odbora, obavljao je do 1926. godine  Mirko (Imre) Jakobčić, kada podnosi ostavku na direktorsko mesto  a zadržava poziciju u Upravnom odboru.[7]

deonica opsta kreditna banka

Deonica Opšte kreditne banke d.d. 

XXIV 94 926

IAS, F.47. XXIV 94 926

Ubeležena  je  sudski registar Ct IX, list 5. Bavila se i nekretninama. Tako je 1931. godine  sazidala nekoliko  kuća, na Daničićevom putu 7a i b, Pašićevoj 8  i u Piukovićevoj  ulici 3,5,7,9.[8] U 1927. je osnovana filijala u Senti i Padeju a  1928. i u  Novom Bečeju. Krajem 1930. godine dolazi do fuzije sa “Hrvatskom sveopćom  kreditnom bankom d.d.” iz Zagrebu, koja preuzima svu aktivu i pasivu  subotičke banke.( Ct,IX,5 )

“UNION BANK OF JUGOSLAVIA  Ltd,   filijala u  Subotici (“Jugoslovenska udružena  banka  d.d., Zagreb, podružnica Subotica”.). Upisana je u registar Ct  X . Nastala  je fuzijom  “Hrvatske eskontne” i “Eskontne i Pučke banke”. [9] Imala  je  kancelarije u Štrosmajerovoj 11. U 1930.godini upravnik je  bio Samuilo Kertes a njegov zamenik Miroslav Mažgon.

“HRVATSKA SVEOPĆA KREDITNA BANKA”, filijala u Subotici. ( Ct X ) Direktor je 1936. bio Josip Piliš. Bavila se bankarskim i trgovačkim poslovima.

“CENTRALNA BANKA KAO ZADRUGA”. Osnovana je 1909.godine. Funkciju direktora u 1927. obavljala je dr Lenke Reves (rođena Kraus) Imala je kancelarije u Aleksandrovoj 4.

“GRADSKA ŠTEDIONICA” ( Karađorđev trg 1 ). U tekućem finansiranju gradskih budžetskih troškova, grad je do 1921. godine često uzimao pozajmice,  kredite  od “Prve hrvatske štedionice”. [10]

Zbog tih razloga a i mogućnosti da obebedi dodatni izvor prihoda, grad je pristupio osnivanju štedionice pod svojom  upravom. Pošto u njoj nema deoničara, sva ostarena dobit  pripada  gradu. Osnovana je 1921. godine na zasedanju gradske skupštine, (sednica  br  86, 6555/1921) Grad je za osnovni kapital odvojio 5 000 000 kruna,  i garantovao  za sve uloge.  Na  čelu upravnog odbora bilo je predviđeno da bude gradonačelnik a i ostali članovi su postavljani iz  redova  gradske administracije.

U 1927. godini Štedionica, reflektira  na  dobijanje  kredita  od 2,5 miliona dinara i daje podatak da je “približna vrednost radnje 25 miliona dinara.”[11]

Direktor 1923-1927. godine je bio Ilija Lepedat[12] On otpušten  je 1930. godine zbog otkrivene pronevere u kojoj je glavni krivac bio zamenik direktora Luka  Beniš.[13] Posle  njega direktorsko  mesto zauzimaće  Aleksandar Suvajdžić.[14]

gradska STEDIONICA memo

U 1931. godini Štedionica je imala velike potraživanja od Gradske Plinare, čak  5,5  miliona dinara, pošto je ona plaćala troškove osvetljavanja grada.[15]

“JUGOSLAVENSKA BANKA  D.D.”  filijala. Nalazila se na adresi Jelačićeva 1.  Glavnica  je  iznosila 100 miliona dinara. Dirktor 1927. godine je  Ervin Gedike, a 1929. –  dr David Furman.

“OPŠTA PRIVREDNA  BANKA  D.D.”.  Osnovana  je  1892.  godine.[16] Direktor joj je u predrartnom periodu,  od 1906. do 1923, bio Emil Makai[17], a prokurista  dr  Đorđe  Bondi. Direktori u narednom periodu će biti; 1927. godine – dr  Josip Kiš, a zatim  dr Bondi te Jene Krišaber.

Nastaviće sa radom i nakon 1918. godine. U 1921. je imala glavnicu od 83 miliona kruna, da bi od 1922. godine ona bila izražena u dinarima i iznosila 4,5 miliona. Fuzijama sa  Somborskom  (  1924.),Bačkotopolskom i senćanskom štedionicom

( 1926.)  banka  pokazuje  da se uspešno razvijala i pokrivala  šire područje. Početak  privredne krize, 1929. godine, dočekala je sa glavnicom od 10 miliona dinara. Imala je  1924.  filijale  u  St.  Moravici, Apatinu  i  Pačiru, Somboru, Senti, Bačkoj Topoli. Glavnica (deonički kapital)  je iznosila  10  miliona  dinara. Po izveštaju Sreskog načelstva Subotica  u  njoj je bio angažovan  i kapital  švajcarskog porekla.[18]

Nalazila se u Aleksandrovoj ulici broj 5. [19]

Filijala  “NARODNE BANKE”  nalazila  se u  Pašićevoj 15. ( Dimitrija Tucovića) ( To je bila k.č 6219/2, a vlasnik  k.č.  6219/1 je bila JVO.)  Direktor  je 1927. godine bio Novak Miloradović.

“POLJOPRIVREDNA I ZALOŽNA BANKA”. ( Vilsonova  8  )  Osnovana  je 1923. godine. Imala je kapital od 1 milion dinara. Direktor je bio Šamu Nađ.[20]

“JEVREJSKA CENTRALNA BANKA D.D.”,  subotička filijala centrale u Sarajevu. Nalazila se u Jelačićevoj 7. Likvidacija je izrečena u 1929. godini.

“Filijala “PRVE HRVATSKE  ŠTEDIONICE”. Do fuzije sa Hrvatskom eskontnom bankom, 1929. godine zažila je za njaveću privatnu  banku u zemlji, sa kapitalom od 136 miliona dinara. Kontrolisala  je  i  čitav niz  industrijskih  preduzeća – 52, od toga 16 bankarskih  preduzeća, 5 trgovačkih, itd.[21] Sa ovom bankom je grad imao dobre poslovne veze. Od  nje je  od prvih posleratnih godina često uzimao kredite za popunu  svoga budžeta. Tako je grad, 1920. godine,  za isplate primanja  gradskih  činovnika, od nje dobio zajam od 2 miliona kruna.[22]

Direktori su bili Dragan Mrljak[23]Antun Bešlić.[24]   Banka je  uzimala u zakup  prostorije  u Muzičkoj školi. ( Plaćala je 100 000 dinara najamnine, 1926.godine )

Filijala “SRPSKE BANKE D.D.”[25] iz Zagreba. Ivan  Brankovan  je bio direktor u periodu 1927-1936  godine.[26] Dr Jovan Manojlović[27]  je bio u upravnom odboru ove banke.[28] Nalazila se  u Pašićevoj 4.

“ŽIDOVSKA BANKA ZA BOSNU I  HERCEGOVINU”  filijala  u  Subotici. Upravnik je bio Avram Fridman.[29]

“SUBOTIČKA INDUSTRIJALNA I TRGOVAČKA  BANKA”  Osnovana  je  još 1872. godine. Kao direktor 1927. godine se javlja dr Samuilo Kertes.

“BANKA ALEKSANDAR GOLDMAN I DRUG.”  Imala je kancelarije u Aleksandrovoj 13, a zatim Vilsonovoj  25.[30]

BEOGRADSKA UJEDINJENA BANKA, filijala u Subotici” (  nastala  je spajanjem dve beogradske banke:Građanske i Jugoslovenske trgovačke. ) U Upravnom odboru 1921. godine su bili: Đura Pendžić,  dr Dragutin Stipić[31], dr Mihajlo Prokeš, Rude Štagljar.[32]

“MERKANTILNA BANKA RAJČIĆ ET  COMP.” Osnovana je 1923. godine kao komanditno društvo, čiji je unutrašnji član bio Aleksandar Rajčić a spoljni Mate  Jerković.[33] Brisana  je  iz registra tek 1948. godine.

“MAGYAR BANK ÉS  KERESKEDELMI R.T.”  Budimpeštanska centrala registruje 1919. filijalu u Subotici. Od 1920.  menja ime  u “ENGLESKO UGARSKA BANKA D.D.”. Brisana je  iz  registra 1923.godine.[34]

“SUBOTIČKA PUČKA BANKA KAO ZADRUGA” nosi to ime od 1923. Osnovana  je 1913. kao “Szabadkai népbank szövetkezet”. Na  skupštini zadrugara 1925. godine izrečena je likvidacija.[35]

“ŠTEDIONICA DUNAVSKE BANOVINE”. Bavila se i trgovačkim  poslovima, 1937. godine dobila je ovlaštenje da trguje  mineralnom  vodom  “Knjaz Miloš”.[36]

“ESKONTNA I PUČKA  BANKA  D.D.”  Radila je do 1926,  pada  pod likvidaciju,  koja je okončana 1930. godine. Imala je prostorije u Štrosmajerovoj ulici 11.[37]

“ESKONTNA BANKA ZA VOJVODINU D.D.”. Direktor je bio Franjo Levi (Löwy Ferenc), a krupni akcionari pored njega i dr Julije Vojnić Tunić, Rudolf  Konrad  i drugi.

 

[1]Pedesetogodišnja istorija Opšte privredne banke deoničarskog društva u Sabadki, 18922-1942, Budimpešta 1942, st.11.

[2] IAS, F:235.19.40/1923

[3] IAS, F:235.23.57/1927.  Podaci iz radne  verzije  “Imenika”, koji gradske  vlasti  šalju  Udruženjeu  industrijalaca  na  dopunu  i proveru. U njemu su nabrojane  sve  zanatlije,  industrijalci,  banke, advokati, lekari, babice itd.

[4] IAS, F:43.beleška uz sumarni inv.

[5] IAS, F:235.21.229/1925

[6] Dr Jovan Janiga, veleposednik i advokat. Njegova imovina  se cenila na  5-6 mil iona  dinara 1926. IAS, F:43.122

[6] Cvetko Manojlović  (1869-1939),  od  oca  Đure  i  mati  Milinke Radnić, pijanista  i muzički pedagog, dugogodišnji direktor gradske Muzičke  škole.Supruga  mu  je  bila  Ida  Mikloš.  IAS, F:47. VII 8368/1940.(pregled službovanja povodom penzije)

[6] Dr Jovan Joca Milekić, advokat. (1899- Subotica 1978)

[6] Samuilo Nađ, direktor banke, (Čokna (Csökna, 1872-? )

[6] Žiga  Dajč, (1856-1923)

[6] IAS. F:43.125/1930.  Franja Levi  (1866 – Štrashof  1944)  je bio mason, kao i dr Geza Levi, lekar.

[6] IAS, F:57.6461/1938

[6] Vladislav Hiršl (Hirsch Lászlo), (1894 – Aušvic 1944), diplomirani baštovan, odlikovan je za unapređenje poljoprivrede. IAS, F:57.1807//1937.  Supruga mu je, do razvoda 1937,  bila  Marga  Ingus iz poznate zemljoposedničke vinogradarske porodice. Fotog grozd K 86/1947

[6]IAS, F:57.57.2262/1939

[6]IAS, F:47. III  3714/1934.  Zapisnik o pregledu  rasadnika,  sa naznačenima količinama i vrstama – 29, loznih kalemova.

[6]IAS, F:57. 5357/1939

[6]IAS,F:47.12.14.G.V. III 3232/1934

[6] IAS, F:86. K 86/1947. Oni su imali ukupno 15 k.j. zemlje. Kao nezemljoradnicima, posed im po Zakonu o agrarnoj reformi.

[7] Njegove prinadležnosti u  1926.  godini su dostigle 162 500 dinara. Poreska osnovica za tu godinu mu  je  bila 184 846, a porezi na nju 34 926 dinara. IAS, F:43.112

[8] IAS, F:47.1246.IV 1671,III 234/1931

[9] IAS, F:47.IV 2148/1938

[10] Tako  je 1920. godine dobio 2 000 000 kruna za isplatu plata činovnika. IAS, F:47.1.198 P.S.12517/1920

[11] IAS, F:235.26.585/1927.  Ministarstvo finansija  je tražilo podatke o  firmama  koje  bi  imale  potrebu  za  investiconim kreditima

[12] Ilija Lepedat, Subotica (1884-? ). Bio je bankarski  službenik  kod “Industrijske i Trgovačke banke d.d.” od  1902.  godine,  u  ratu  kao vojnik, a od 1918. tumač kod srpske vojske, zatim je od 1919. do 1921. postavljen za komesara za sekvestar novčanih zavoda, potom finansijski  senator u Senatu i direktor “Gradske Štedionice”. Bio je u masonskoj loži. Nakon  rata, 1945.  godine venčao se Terezijom Vajda. IAS, F:68. XII 1352/1948

[13] IAS,F:47.10.118.G.P.

[14] Aleksandar Suvajdžić, ( Subotica  1896  –  ? ) Angažovan  i  kao predsednik (1927. godine) subotičkog “Lawn tenis kluba”.  Bio je i u masonskoj  loži “Severna zvezda” od 1930. godine.

[15] IAS,  F:47.10.118.G.P. Taj dug Plinare je u 1923. godini iznosio 1,5 dionara.

[16] Inicijativu za njeno osnivanje dao je  Đorđe  Manojlović, advokat i zemljoposednik, 1891. godine. On će  vršiti  i  funkciju  direktora u prvom periodu života banke.

[17] Emil Makai (Máko (Mađarska) 1887 –  Subotica  1926)  potiče iz jevrejske porodice, otac mu je bio Aleksandar Štajner.IAS,F:47.IV 303/1929. U predmetu je njegova legitimacija sa fotografijom.

[18] AV,F:126,VIII 29430/1935

[19] Od osnivanja je imala prostorije u toj, tada  Kossuth  ulici, u Prokeš palati, da bi 1913. kupila  i  preuredila  za  svoje  potrebe palatu Aleksandra Vojnića br.5.

[20] Samuilo Nađ ( Nagy Samu), rođen u mestu Čekna (Csökna) 1872. godine. Opcijom, 1922. godine stiče državljanstvo KSHS.

[21] Đurović, nav. delo,st. 41.

[22]AS, F:47.1. Zapisnik  1919-1920,  198 P.S. 12517/1920 Banka je 1934. godine imala osnovni kapital od 75 000 000 dinara.

[23] Dragan Mrljak (Osijek 1891-?), supruga Danica Šumanović.  Od 1926. godine na  mestu direktora subotičke filijale.

[24] Antun Bešlić je 1920  bio primljen  u “općinsku vezu” ( članstvo grada ).IAS, F:47.1. 221 P.S. 14017/1920. Povodom njegovog  odlaska, preseljenja u Zagreb 193?,  oproštajno veče svom  uvaženom  članu  i bivšem predsedniku su priredili “Udružeenje Trgovaca i industrijalaca” kao i “Veslački klub-Palić”.

[25] Vidi: Bankarstvo u Vojvodini, st. 321-323

[26] Dr Vladislav  Manojlović je u 1932. godini bio predsednik Uprave te banke u Zagrebu.

[27] Dr Jovan Joca Manojlović (rođen u  Subotici 1872 ), advokat.

[28] Compass 1934, st. 151. Osnovni kapital je 1934.  iznosio  40  500 000 dinara.

[29] Avram Fridman (Friedman), rumunski Jevrej. Pre dolaska u Suboticu, maja 1922, deset godina radio  kao  filijalama  te banke u Mostaru i Sarajevu. IAS,F:47.1205.I  57/1922 i F:47.XIX 718/1922

[30] Kancelarija u Aleksandovoj  13  je  bila  u  zgradi  bivše  ženske preparandije. Od 1928. je na novoj adresi. IAS, F:47. XXIV 193/1930

[31] Dr Dragutin  (Kalor) Stipić, (Subotica 1883-?) advokat  po  struci, imenovan je i obavljao je funkciju Velikog  župana 1926, a zatim  i gradonačelnika 1927-1929. godine.

[32] IAS,F:86.Ct VIII 148

[33] IAS,F:86.Ct VIII  273

[34] IAS, F:86.Ct VII 174

[35] IAS, F:86.Ct VII 36

[36] IAS, F:57.4896/1937

[37] IAS, F:57.4060/1928