RAZVOJ HIRURGIJE U SUBOTICI


publikovano:

Libman, E., Bogar, Lj., Markov, R. (2002) Razvoj hirurgije u Subotici. u: Čolović Hr R.B. [ur.] Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd: Prosveta, pp. 288-299

Emil Libman, Radovan Markov, Mihalj Bogar

RAZVOJ HIRURGIJE U SUBOTICI

Hirurška služba u Subotici se prvi put javlja sredinom XVIII veka nakon što je Subotica 1743.godine proglašena Privilegovanom kraljevskom komorskom varoši Sent Marija /Privilegiatum Oppidum regio Cameralis Szent Mária /. U njoj se tada, zabeleženo je , spominju prvi ²zdravstveni² radnici – ranari-berberi : Toma Sauer /Szauer Thomás, ? – 1776 / – 1746., Ištvan Lenard / Lénard Sephanus / – 1748., Djerdj Jošai  / Josai György / – 1753., Andreas Eberhard / Eberhardt Andreas / i drugi /1,2/ . Oni su ukazivali medicinsku pomoć gradjanima kod tzv. ²spoljnih  / hirurških / bolesti ² /nameštanje iščašenih zglobova, nameštanje kostiju kod preloma, davanje klistira, vadjenje zuba i sl./, davali su mišljenje u slučaju nasilne smrti na zahtev policijske vlasti ali nisu smeli preduzimati neki ozbiljniji zahvat / punkciju, inciziju i sl. / bez odobrenja lekara – fizikusa /3,4 /. Svoje znanje su ranari-berberi sticali radom kod majstora-  berbera, redje  kod diplomiranog hirurga /4/.

9-C-114-Glud 1789

9-C-114-Glud 1789

I pored svoje skromne stručne kvalifikacije i ograničenja u radu ranare-berbere /Feldscher, Wundarzt,  Tonsor / je Magistrat, organ političke, pravne i sudske vlasti u Subotici posle 1743. godine, vodio u svojim spisima kao ²hirurge ² koji su pripadali cehu zanatlija /1,2/.

Početkom 1771. godine dolazi u Suboticu prvi diplomirani hirurg Johan Sibenburger  /Szibenburger Johanneus /. Iz dokumenata doznajemo da je bio savestan i uspešan u svome radu i da je izvršio prvu obdukciju 1775. i tako postao prvi obducent u istoriji medicine Subotice /5,6/. Godine 1780. spominju se još i diplomirani hirurzi Antun Merglija /Merglia Antonius / i Ivan Djurković /Gyrkovics Ivan //1,7/ dok je 1798. godine Djerdj Semetskei /Szemetskey Georgius / bio jedini priznati hirurg / Magiszer Chyrurgiae approbatus / u Subotici /8,9/. Zapisano je, takodje, da je u Subotici 1752. godine radio Johan Kristofer Hanke / Hanke Cristopher Johanneus / , vojni hirurg /10/.

Hroničar spominje da je ustanova pod imenom ² bolnica ² izgorela u požaru početkom 1770. godine /11/. No, postojao je 1766. godine i Uboški dom koji se pred kraj XVIII i početkom XIX vek naziva Xenodochium, Nosocomium  a često i ²bolnica ² /Domus hospitalis / jer su se primali ne samo nezbrinuti i nemoćni već i bolesni siromasi radi lečenja i previjanja rana /12,13/.

U prvim decenijama XIX veka u Subotici su gradski hirurzi: Djerdj Semetskei, Eugen Sibenburger /Szibenburger Eugenius / koji je prvi u Subotici počeo 1803. godine vakcinaciju dece protiv velikih boginja, Ferenc Romančik /Románcsik Ferencz, ? – 1855/, Jakob Štajn /Stein Jacobus / i Johan Heniš /Hönisch Johannes/ vojni hirurg, a postoje i pokušaji da se izgradi prava bolnica /13,14/.

Godine 1841. otvara se u kupljenoj i zatim adaptiranoj privatnoj kući, koja je bila na prostoru gde su danas zgrade Vatrogasnog doma i Tehničke škole, Prva gradjanska bolnica /15/. Ona je imala dve bolesničke sobe, dnevnu sobu, sobu za negovateljicu, kuhinju, ostavu i veliko dvorište sa bunarom. Raspolagala je sa 20. bolesničkih kreveta, ogovarajućom posteljinom i potrebnim nameštajem /16/. Pravilnik o radu bolnice u odeljku II govori:

²Bolnički redovni hirurg je obavezan da primljene bolesnike preuzme, da ih u protokol upiše, da dnevne lekarske naredbe napiše, da se o podeli lekova i hrane brine, da potrebne hirurške intervencije izvrši i na kraju, da dnevni bolnički izveštaj o bolesnicima izdaje² /17/. U bolnici rade dr Antun Kovač /Kovács Antonius, 1804 – 1880/, lekar-fizikus / ujedno i upravnik bolnice od 1841. do 1861. godine/, dr Ferenc Romančik, honorarni hirurg i od 1842. godine dr Djerdj Sep /Szep György/, doktor medicine i hirurgije, magistar obstetricije i veterine koji je ranije radio na klinikama u Beču /18/.

U pronadjenom izveštaju bolnice iz 1842. godine nalazimo, izmedju ostalih dijagnoza i: Frac. crur., Ulcus crur., Hernia ingvinalis., Vulnus lacero – cont. reg. front., Ca uteri i dr. ali nema podataka kakve su hirurške intervencije preduzete /19,21/. Verovatno da ozbiljnijih operativnih zahvata nije bilo zbog nedostatka odgovarajuće prostorije, nedostatka opreme, nepoznavanje sterilizacije i postupka pri anesteziji. Godine 1844., zabeleženo je da je u jednog bolesnika izvršena amputacija leve nadkolenice /Dg. ?/ i da je hirurg izvršio tri obdukcije u prostoriji za mrtvačnicu dogradjenoj uz stari Uboški dom /22 – 25/.

Sredinom XIX veka u gradu su: Fridješ  Paher /Pacher Frigyes, 1823 – ?/ i Ištvan Sagmajster /Szakmeister István/ –  gradski hirurzi, Leopold Milko / Milko Leopoldus, 1819 – 1888/, doktor  medicine, magister hirurgije i obstetricije – upravnik bolnice od 1861. do 1881. godine i Petar Stojković /Sztojkovics Petrus, 1817 – 1892/, doktor medicine i hirurgije / 26/.dr Stojkovic big

Dr Petar Stojković je rodjen u Subotici. Završio je Medicinski fakultet u Budimpešti 1844. godine sa inauguralnom disertacijom ² De Herniis in genere ². Bio je obrazovan i  poznati društveno-kulturni radnik. Govorio je srpski, madjarski, nemački i latinski. Radio je u ambulantama i u bolnici, a od 1852 godine kao banjski lekar, prvi u istoriji banje Palić. Na tom položaju /1852 – 1868/ doprineo je razvoju zdravstva i lečilišta Palić. Bio je reditelj u Pozorišnom društvu srpskih dobovoljaca, predsednik Subotičkog srpskog  pevačkog društva i prvi privremeni predsednik Udruženja lekara i apotekara u Subotici / 1866 – 1868 /. Udruženje nije počelo sa radom iako je dobijena saglasnost iz Pešte i Beča; verovatno zbog dogadjaja oko i posle Austrougarske nagodbe 1867. godine nije vraćen overeni Statut udruženja. Dr Petar Stojković odlazi 1868. godine za glavnog hirurga Bač – Bodroške  županije u Sombor, gde je umro 1892. godine.  Udruženje lekara i apotekara Subotice počelo je sa radom 1880. godine /27/.

Prema izveštaju iz 1888. godine spominju se, izmedju ostalih, sledeće hirurške intervencije: abdominalna punkcija, odstranjivanje falange prsta, ekstirpacija masnog tkiva, obrada mokraćne bešike zbog kamenca, uklanjanje stranog tela iz nosne šupljine, reponiranje ispalog rektuma, operacija zečije usne, prevodjenje iz poprečnog položaja i izvlačenje deteta, čišćenje materice, reponiranje uklještene kile i dr. /28/.

Obim rada bolničke službe se povećava i postoji potreba da se izgradi nova bolnička zgrada. Prema raspisanom konkursu iz 1890. godine bolnica bi se gradila po paviljonskom tipu i predvidjeno je 160 bolesničkih kreveta, od toga 24 na Odeljenju za hirurgiju i ginekologiju i 10 za porodilje / 29,30/. Odeljenje je u početku bilo smešteno u prizemnom paviljonu ali se tokom 1902 /03. godine premešta u jednospratni paviljon gde dobija više soba, pogodnije prostorije za operacionu salu i ambulantni rad. Tu ostaje do 1971/72. godine /13/.

dr Santa i bele kecelje

Dr Santha i osoblje

U prizemlju jednospratnog paviljona je jedan po čitavoj dužini paviljona široki hodnik. Iz hodnika se ulazilo u sobe sa dva, tri i pet kreveta za bolesnice sa ginekološkim oboljenjima odnosno za porodilje. U sredini hodnika se ulazilo u ambulantu lociranu nasuprot ulazu u Odeljenje. Sa obe strane ambulante su odeljenske kuhinje a nasuprot njih sobe za medicinske sestre. Na oba kraja hodnika su sanitani uredjaji. Na sprat se stizalo stepeništem u kraći hodnik iz kojeg se kroz srednja vrata ulazilo u prostranu operacionu salu, obloženu do polovine zida keramičkim pločicama a iznad toga okrečenu plavom uljanom bojom. Na desnoj strani operacione sale, moderno opremljene za to vreme, bila je prostorija za pripremu bolesnika za operaciju, za čisti veš i čaršave, za metalne posude sa sterilnom gazom i tupferima. Sa leve strane operacione sale je bila prostorija za pripremu lekara za operaciju – lavaboi, gumene kecelje… Preko od opisanih prostorija su bile posebne sobe za bolničare odnosno medicinske sestre. Iz hodnika se ulazilo desno u veliku bolesničku septičku sobu a levo u drugu veliku bolesničku aseptičnu sobu. /31/

Broj kreveta se 1911. godine povećava u celoj bolnici unošenjem novih kreveta u postojeće prostorije  / jer predvidjena dogradnja pojedinih odelenja nije realizovana/ tako da Odeljenje za hirurgiju i ginekologiju ima 48 kreveta a porodjajno 13 /32/.

Odeljenjem rukovodi dr Djerdj Šanta /Santha György, 1863 – 1947./ od 1897. do 1914. godine.  Rodjen je u mestu Tenke /županija Bihar u Erdelju/. Studirao je na Medicinskom fakultetu u Budimpešti. Kao student boravio je na klinikama za hirurške bolesti  u Londonu. Diplomirao je 1888. godine kao doktor hirurgije, ginekologije i opstetricije.  Radio je u bolnici Crvenog krsta /1888-1889/, na Klinici za ženske bolesti i porodjaj / 1889 – 1893 / i na Klinici za hirurške bolesti  / 1893 – 1896 / u Budimpešti. Govorio je madjarski, srpski, nemački, engleski i italijanski i bio je poznat kao stručan, savestan i strog lekar. Odlazio je često na medjunarodne kongrese – Berlin, Pariz…/33/. Na XXX Sastanku lekara i prirodoslovaca Madjarske u Subotici avgusta 1899. godine podneo je referat ²Lečenje ehinokoka u najnovije vreme² /34/. Na odelenju su povremeno radila 2 – 3 sekundarna lekara a negu bolesnika uopšte u bolnici pa i na Odelenju za hirurgiju i ginekologiju obavljale su časne sestre. Na Odseku za porodjaje bila je jedna babica /31,35/. Od 1897 do 1913. godine izvršeno je na Odelenju 1741 hirurški zahvat / 1094 herniotomia i 647 laorotomija/. Tokom 1912. godine broj hirurških intervencija je 458 od toga 85 ginekoloških i 77 otorinolaringoloških: venrofiksacija materice putem laparotomije, ekstirpacija ovarijalne ciste, trepanancija temporalne kosti zbog upale srednjeg uva, gastroenetroanastomoza zbog karcinoma pilorusa, transplantacija kože po Tiršu  / Thiersch/  i dr. Iste godine je dr Dj. Šanta izvršio prvi  carski rez u Subotici / 30.I 1912./, prvu abdominalnu histerektomiju /31.III 1912./, prvu vaginalnu histerktomiju /20.IV 1912./, prvu histerktomiju posle porodjaja zbog atoničnog krvarenja nakon porodjaja sa placentom akretom / 15.VI 1912./ i prvu holecistektomiju /31,35,36,37/. Za vreme Prvog svetskog rata Odelenjem rukovodi dr Paja Ivković – Ivandekić / 1890 – 1973 /, koji nije hirurg. Hirurzi , inače, vrše samo najpotrebnije operacije. Dr Dj. Šanta je u vojnom sanitetu i krajem 1918. godine ponovo u civilnoj bolnici u Subotici / 31/. Po završetku Prvog svetskog rata posvetio se privatnoj lekarskoj praksi i radio je u svome, još 1906. godine, izgradjenom, jednospratnom Sanatorijumu. Sanatorijum je imao oko 20 bolesničkih kreveta, suvremeni operacioni blok, rentgen-aparat. Tridesetih godina prestaje da operiše zbog starosti. Preselio se na svoje imanje kraj Subotice. U vremenu izmedju  dva svetska rata bavio se politikom. Bio je predsednik novo-formirane ²Zemaljske madjarske stranke² /Országos Magyar Párt/ od 1922. do 1929. godine kada su sve partije sa nacionalnim obeležjima bile ukinute /38/. Posle konfiskacije imovine      1945/46. godine odlazi u Budimpeštu, gde je umro 1947. godine.

dr Malusev OK

Dr Malušev Dušan

Godine 1912. odlukom velikog Župana grada Subotice / br. 153 od 12. III 1919/ imenovan je dr Dušan Malušev, rodom iz Vršca /1884 – 1966 /, za šefa Odeljenja za hirurške bolesti i ginekologiju sa porodjajnim odsekom. Po završetku medicinskih studija u Budimpešti  1908. godine specijalizirao je ginekologiju na Ginekološkoj klinici u Budimpešti / 1908 – 1909 /, ginekologiju i hirurgiju na Hirurškoj klinici u Parizu /1909 – 1910/ i na klinikama u Berlinu   /1910 – 1911 /. Za vreme Prvog svetskog rata je u vojnim sanitetskim ustanovama. U to vreme je modifikovao mnoge operativne metode pri lečenju ratnih povreda, naročito pri strelnim povredama abdomena. Metode su kasnije prihvaćene od mnogih hirurga i unete u ratnu vojnu medicinsku doktrinu. Na mestu šefa Odelenja je do 13. aprila 1941. godine kada je otpušten sa posla i držan kao talac do oslobodjenja Subotice, 10. oktobra 1944.godine. Uskoro je mobilisan i postao glavni hirurg Centralne vojne bolnice Vojne oblasti za Bačku. Krajem 1945. godine je demobilisan i preuzima svoje ranije rukovodeće mesto na Odelenju za hirurgiju i ginekologiju sa akušerskim odsekom Opšte bolnice u Subotici. Godine 1952. odlazi u Vršac gde otvara Ginekološko odelenje pri mesnoj bolnici i postaje privi šef Odelenja. U penziju je otišao 1955. godine. Učestvovao je na mnogim kongresima u inostranstvu kao i na V Kongresu jugoslovenskog hirurškog društva 1934. godine u Beogradu. Odlazio je na usavršavanje u Pariz, Lion, Berlin, Minhen. Dobio je zvanje ² primarijus², izabran je za počasnog člana Saveza ginekologa i akušera Jugoslavije / 1964/.

Pored hirurških i ginekoloških operacija vršio je dr D. Malušev i intervencije iz domena urologije i otorinolaringologije. Bavio se problemima malignih tumora, posebno rane dijagnostike raka prostate. Prvi je opisao tri bolesnika sa variksima žučne kesice, otkrio je intraingvinalne varikse lig. Teresa. Prvi je u Jugoslaviji primenjivao operativne zahvate per vaginam pri odstranjivanju ginekoloških tumora. Opisao je dve bolesnice sa aplazijom vagine u kojih je izvršio vaginalnu plastiku po Šubertu /Schubert/. Vršio je operacije ehinokoknih cista jetre i peritoneuma.  Uveo je lumbalnu anesteziju. Konstruisao je dva ginekološka instrumenta koji se po njemu nazivaju: vaginalni spekulum po Maluševu i makaze za prepariranje po Maluševu. Objavio je veliki broj stručnih radova, naročito u stranoj / nemačkoj / medicinskoj literaturi. Mnogi autoriteti medicine su citirali dr D. Maluševa i isticali njegove metode operativnih zahvata u svojim publikacijama, naročito njegovu originalnu metodu kojom je primenio slobodnu fasciju latu u svrhu transplatacije radi plastike sfinktera  u žena koje su obolele od inkontinencije urine / transplantacija fascije kod urinarne inkontinencije po Maluševu, neovagina po Maluševu kod gangrenozne infekcije vagine/ /31, 33,39,40/.

Dr D. Malušev je u mladjim danima bio poznat i kao pesnik. Od 1903. do 1919. godine napisao je veliki broj pesama koje je objavljivao u ²Novoj iskri²,²Brankovom kolu², ²Letopisu Matice srpske² i u drugim časopisima i listovima toga vremena. U pesmama iznosi čovekovu sudbinu, često tragičnu i bolnu, iznosi probleme samoće, tuge i bola. Pored lirskih pesama pisao je i pesme pune revolta, mladalačkog i borbenog duga i žudnje za oslobadjanjem čovekove ličnosti. Zapisano je :²Dr D. Malušev je jedan od najradoznalijih duhova u srpskom pesništvu početkom XX veka². /39,41/.operacija

Tokom 1936 /37. godine izgradjen je novi paviljon za ginekologiju i akušerstvo sa 56 bolesničkih kreveta. Paviljon je povezan sa Odeljenjem za hirurške bolesti a šef je i dalje   dr D.Malušev. Odeljenje za hirurške  bolesti sa ginekologijom i akušerskim odsekom imalo je 1928. godine 101 a, sada, 1937. godine 157 bolesničkih kreveta. /42,43/.

Godine 1939. osniva se posebno Odeljenje za bolesti uva, nosa i grla /šef je dr Ante Šokčić, 1911 – 1980/. Odelenje je sa svojih 12 bolesničkih kreveta smešteno u prizemlju novosagradjenog paviljona za ginekologiju i akušerstvo tako da je prostorno u skolpu Hirurškog odelenja. /44/.

U periodu izmedju dva svetska rata u Subotici je radio sanatorijum ²Vidaković². Vlasnik je bio dr Franjo Vidaković rodjen u Čantaviru 1894. godine . Diplomirao je 1923. godine na Medicinskom fakultetu u Budimpešti, specijalizovao hirurgiju i ginekologiju u Subotici i Beogradu a radio jedno vreme i na Odelenju za hirurgiju i ginekologiju Opšte bolnice u Subotici. /33/.

U Subotici je 1930. godine otvoren moderan sanatorijum ²Park² čiji je vlasnik i upravnik bio dr Imre Vilhajm / Wilheim Imre, 1886 – 1930/ poznati hirurg toga vremena. Nakon njegove smrti Sanatorijum je pretvoren u pansion a 1935/36. godine zgradu je otkupila Jevrejska veroispovedna opština za Jevrejsku bolnicu /osnovanu 1923.godine kada je imala samo Odeljenje za unutrašnje bolesti i Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo/. Sada to postaje jedna od najsavremenijih bolnica u Vojvodini u kojoj radi veliki broj lekara – specijalista / internista, hirurg, ginekolog, otorinolaringolog, oftamolog, urolog i dr./.  Sa radom je prestala tokom 1944. godine. Operacije su se vršile u narkozi eterom i i.v.davanjem Evipana ili Eunarkoma /45/.

 

Po završetku Drugog svetskog rata šef Odelenja za hirurške bolesti je dr D. Malušev a šef Odelenja za ginekologiju i akušerstvo je kratko vreme /1944 – 1945/ dr Simo Mučalov. Odelenje za hirurgiju raspolaže tih godina sa 89 bolesničkih kreveta. Po odlasku dr S. Mučalova iz Subotice, dr D. Malušev je ponovo šef i Odelenja za ginekologiju sa akušerskim odsekom, da bi dolaskom dr Karla Tereka / Terek Károly, 1908 – 1977/ za šefa Odelenja ginekolgije i akušerstva vodio od 1947. godine samo Odeljenje za hirurgiju /13/. Zbog zdravstvenog stanja traži da se smeni sa rukovodećeg mesta pa  je jula 1951. godine izabran za šefa Odelenja dr Ivan Faltum. Dr D. Malušev radi skraćeno radno vreme do odlaska u Vršac 1952. godine /31/.

Dr Ivan Faltum rodjen je u Tompi kraj Subotice / sada je mesto u Madjarskoj/ 1917. godine. Škole završava u Subotici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Segedinu 1942. godine. Počeo je raditi na Odelenju za hirurške bolesti u Subotici uz dr Milutina Samuilova  i dr  Pavla Baloga /Balog Pal, 1901 – ?/ odnosno šefa odelenja dr Lajoš Revfia. Pred  kraj rata je mobilisan i uskoro zarobljen. Po povratku iz zarobljeništva u Francuskoj septembra 1945. godine radi na Odelenju za hirurške bolesti uz dr D. Maluševa. Početkom 1947. godine je civilno mobilisan i upućen u bolnicu Pljevlja /Crna Gora/ kao hirurg. Januara 1948. godine po povratku iz Crne Gore zatiče na Odelenju za hirurgiju pored dr D. Maluševa  još i dr Ernesta Baloga / 1899 – ? /, hirurga Jevrejske bolnice, koji se vratio iz deportacije, dr Mirka Kalmara / 1901 – ? / bivšeg šefa Odelenja za hirurške bolesti bolnice u Slavonskom Brodu i dr Ivana Piliša  / 1919 – ?/  specijalizanta za bolesti pluća i tuberkolozu  subotičke bolnice. Obzirom na takvu okolnost, postavljen je dr I. Faltum za privremenog upravnika Škole lekarskih pomoćnika. Uskoro dr I. Piliš odlazi na dalju specijalizaciju u Sanatorijum ²Golnik² pa je 1949. godine dr I. Faltum nastavio svoj rad na Odelenju za hirurške bolesti kao specijalizant. Boravi kasnije na Klinici za hirurgiju u Beogradu gde je diplomirao februara 1951. godine. Jula iste godine postavljen je za šefa Odelenja. Kako je dr E. Balog 1950. otišao u Izrael, dr D. Malušev 1952. godine u Vršac a dr M. Kalmar 1957. godine u Bosnu, to se na odelenje primaju na specijalizaciju mladi lekari:  dr Petar Kranjski / 1926 – /,  dr Andrija Romić / 1926 – 1999/, dr Petar Poljaković /1929 – / i    dr Rudolf Seminc  / 1929 – /.

Dr I. Faltum uvodi mnoge novine u radu Odelenja i to, izmedju ostalih da spomenemo: operativni materijal šalje na pato – histološki pregled u Novi Sad / dr Plavec /, žuč uzetu za vreme operativnog zahvata šalje na bakteriološki pregled, deo jetrenog tkiva za vreme operacije uzet debelom iglom za punkcije odnosno isečak jetrenog tkiva dobiven hirurškim nožem šalje na pato – histološku analizu, osniva i organizuje Službu za transfuziju krvi, uvodi endoskopske preglede  /rektoskopiju, retrogradnu uroskopiju /, uvodi endotrahealnu i hibernantnu narkozu, otvara sobu za postoperativni tretman, sobu za postoperativno budjenje i reanimaciju pacijenta, uvodi merenje pritiska u žučnim putevima po Messu  i dr. /31/.

Vršio je dr I. Faltum operativne zahvate kod bolesnika sa Fracturom  calvariae – capitis cum impressionem fragmenti /ossis/ et Laesio durae matris cerebri, Gastrectomiu tot. e causa Ca corporis venticuli sa anstomozom jednjaka i tankog creva / 1951/, operativnu intervenciju kod Laesio menisci int. /1951/, ekstirpaciju Cystae choledochi idiopaticae /1954/ transduodenalnu papilotomiju zbog uglavljenog žučnog kamena /1955/, intervenciju kod Vulnus sclopetarium vesicae urinariae et ilei sec. Czerny –  Lembert / 1951/, operativni zahvat kod Ectopiae vesicae urinariae cong. – uretero – sygmoidostomia sec. Coffey I. I dr. /31/.

Dr I. Faltum odlazi na usavršavanje na klinike u Beograd , Zagreb, Ljubljanu, Minhen… Učestvuje aktivno u radu  Podružnice SLD u Subotici čiji je i predsednik od 1952. do 1958. godine, aktivan je na sastancima Hirurške sekcije SLD u Novom Sadu, na kongresima hirurga Jugoslavije /Beograd/ i Nemačke /Minhen/. Odlikovan je Ordenom rada /1949/. Napušta Suboticu krajem 1958. godine. /31/.

Za načelnika Odelenja za hirurške bolesti postavljen je 1959. godine dr Maksimilijan Jurković /1922 – / iz Zagreba. Diplomirao je 1950. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Do dolaska u Suboticu radio je na zagrebačkim hirurškim klinikama. Uvodi klinički pristup hirurgiji, organizuje ambulantni rad i dežurstvo hirurga na odelenju. Od većih operativnih zahvata spominjemo: uspešno saniranje traumatskog oštećenja srca nakon uboda u levu komoru, delimičnu pankreatektomiju zbog učestalih hipoglikemičnih kriza u bolesnika sa mikroadenomatozom tkiva gušterače /1965/, pankreatoduodenektomiju u bolesnika sa Adenocarcinomom papillae Vateri sec. Wipple 1963. /46/.Visit B

U ovom periodu otvaraju se odseci za urologiju / 1965/, ortopediju i traumatologiju / 1965/ i Odsek za dečiju hirurgiju / 1966/, jer su subspecijalizaciju iz ovih grana hirurgije završili dr A. Romić, dr P. Kranjski i dr Petar Pušin. I dok su se odseci za urologiju i ortopediju sa traumatologijom odvojili 1971/72. godine od Odelenja za hirurgiju i postali zasebna odelenja dotle je Odsek za dečiju hirurgiju ostao u sastavu Hirurškog odelenja.

Dr P. Pušin rodjen je u Tornjošu / opština Senta/ 1933. godine. Školovanje je završio u Subotici. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1956. godine. Radio je u ambulantama opšte prakse i jedno vreme bio upravnik Zdravstvene stanice. Primljen na Odelenje za hirurške bolesti Opšte bolnice u Subotici 1961. godine. Specijalistički ispit iz dečije hirurgije položio 1965. godine na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Izabran je za prvog šefa Odseka za dečiju hirurgiju 1966. godine. Radio je na preventivnom, konzervativnom i hirurškom lečenju malformacija, povreda i hirurških obolenja dece. Posebno se bavio otkrivanjem bolesti lokomotornog aparata i njihovom ranom lečenju, prevencijom dečije traumatologije i njenim najboljim načinom funkcionalnog lečenja. Odbranio je 1979. godine magistarski rad: ²Funkcionalna adaptacija kostiju posle preloma kod dece ² na  Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Šef odseka dečije hirurgije je do 1992. godine kada je imenovan za načelnika Odeljenja za hirurške bolesti. Godine 1996. prestaje mu mandat pa se vraća radu na odeljenju i početkom 2001. godine odlazi u penziju.  Aktivno je učestvovao u radu Podružnice SLD u Subotici, na sastancima Hirurške sekcije i Sekcije pedijatara Vojvodine. Bio je član Upravnog odbora Dečije hirurške sekcije SR Srbije /47/.

Dr P. Poljaković je otišao već posle prve godine specijalizacije iz hirurgije na specijalizaciju iz fizikalne medicine i rehabilitcije, a dr R. Seminc je napustio Suboticu.

Dr  M. Jurković odlazi iz Subotice 1968. pa je do 1971. godine dužnost načelnika Odelenja vršio dr A. Romić / 13/. Bolnica

Po završetku izgradnje nove bolnice Odelenje za hirurške bolesti se tokom 1971/72. godine preseljava iz starog paviljona na III sprat bolničke zgrade i raspolaže sada sa 106 bolesničkih kreveta i modernim operacionim blokom u aneksalnom delu zgrade. Za načelnika Odelenja je imenovan dr Laslo Kočik /Kocsik Lászlo, 1933 – 1989/. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu 1959. godine. Radio je u Subotici kao lekar opšte prakse do 1963. godine kada je primljen na specijalizaciju iz opšte hirurgije. Istu završava tokom 1968. godine na Vojno  Medicinskoj Akademiji u Beogradu. Odlazi na usavršavanje kod prof. dr Martina  u Hameršmit  bolnicu /Hammersmith Hospital/ u London 1970. a sledeće godine boravi na Klinici za vaskularne bolesti kod prof. dr Hejhala u Pragu. Posvetio se savladjivanju operativne tehnike iz oblasti lečenja vaskularnih hirurških oboljenja. Mnogo uspeha je postigao pri operativnim intervencijama kod začepljenja krvnih sudova donjih ekstremiteta – bay- pass tehnikom što je započeo još 1971. godine. Nešto manje uspeha je imao pri ugradjivanju pejs – mejkera /pace – maker/ u bolesnika sa promenama srčanog ritma, kada je transtorakalnim putem prvi put pokušao staviti privremenu miokardijalnu elektrodu uz asistenciju anesteziologa /22.VI 1977/. Medju prvima, ako ne i prvi u Vojvodini, izvršio je 1973. godine ugradjivanje plastičnog krvnog suda /protezu/ u bolesnika sa suženjem abdominalne aorte. Uspeh je postigao i pri operaciji na karotidnim arterijama kod tzv. King – King arterije karotis. Prvi je uveo novu metodu pri rešavanju tromboze ileo – femoralne vene  –  akutnu trombektomiju kombinovanu sa kavoplastikom. Godine 1983. odbranio je doktorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu sa temom: ²Hirurško lečenje akutne venske tromboze². Tako je postao prvi hirurg u Subotici sa zvanjem ² doktor medicinskih nauka². Pored vaskularne bavio se abdominalnom hirurgijom. Odlazio je na klinike u Beograd i Zagreb.

Aktivno je radio u Podružnici SLD u Subotici, učestvovao na sastancima Hirurške sekcije Vojvodine kao i na kongresima hirurga u zemlji i inostranstvu. Bio je predsednik Hirurško – anesteziološke sekcije i član Upravnog odbora Hirurške sekcije Vojvodine, predsednik Podružnice SLD – DLV u Subotici, član Nadzornog odbora Udruženja digestivnih hirurga Jugoslavije. Objavio je veći broj stručnih radova. Dobitnik je mnogih priznanja, nagrada i pohvala, odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem, dobio je zvanje ²primarijus² /1975/. Bio je organizator XI Naučnog sastanka hirurga Srbije septembra 1989. godine ali nije doživeo da vidi rezultate ove svoje aktivnosti /27/.

Uskoro posle smrti dr L. Kočika postavljen je na dužnost načelnika Odelenja dr Dragutin Crnjaković /1989 – 1992/ koji je uspešno okončao pripreme i samu manifestaciju XI Naučnog sastanka hirurga SR Srbije. Glavna tema Sastanka je bila ²Hirurgija jetre i žučnih puteva².

Dr D. Crnjaković je rodjen u Subotici 1946. godine. Diplomirao je 1969. godine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je u Domu zdravlja i u Antituberkoloznom dispanzeru u Subotici. Juna 1973. godine dobija specijalizaciju iz opšte hirurgije koju završava 1977. godine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Pored opšte bavio se pretežno hirurgijom perifernih krvnih sudova i zalagao se za timski rad sa anesteziologom i internistom pri uvodjenju elektrostimulacije srca u terapiju bolesnika sa srčanim smetnjama. Stručnu pomoć u njihovom pionirskom radu dali su dr M. Jevremović i dr D. Vukajlović iz Kliničke bolnice ²dr Dragiša Mišović². Prvi put 15.04.1978. godine izvršena je prva uspešna inplantacija elektrostimulara srca i tako je Zdravstveni centar u Subotici postao prva neklinička ustanova u zemlji koja je uvela ovu terapijsku metodu. Sve dok nije postavljen za načelnika Odelenja dr D. Crnjaković je niz godina bio šef Odseka za perifernu vaskularnu hirurgiju /48/.

Neposredno pred preuzimanje dužnosti načelnika Odelenja došlo je 29. juna 1989. godine u 21 sat do havarije na probnoj bušotini ²Naftagasa² izazvane erupcijom gasa, samo na nekoliko stotina metara od zgrade bolnice. Pristupilo se evakuaciji bolesnika iz osmospratnog objekta u kojem je bilo oko 900 bolesničkih kreveta. Ovo je prvi put da je zabeležena evakuacija u mirnodopskim uslovima rada bolnice /49/. Dok je bio načelnik Odelenja dr D. Crnjaković  je dao da se rekonstruiše operacioni blok i ugradi savremena klimatizacija. Januara 1991. godine došlo je do požara u operacionom bloku na II spratu aneksalnog dela bolničke zgrade. Uz zadržavanje spoljnog gabarita unutrašnjost prostorija se morala potpuno rekonstruisati. Nabavljena je i nova oprema: najsavremeniji Drager – sistem za razvod gasova, najnoviji Maquet operacioni stolovi sa pokretnim stubom i pločama.  Tada se prešlo i na sredjivanje hirurških kompleta prema vrsti operativnog zahvata. U toku rekonstrukcije operacionog bloka osposobljen je prostor za poluintenzivnu negu bolesnika sa 8 bolesničkih kreveta.

Septembra 1992. godine je dr D. Crnjaković postavljen za direktora Zdravstvenog centra u Subotici. Na toj funkciji je do februara 1994. godine, kada je dao ostavku i vratio se na  odeljenje . Nezadovoljan načinom vodjenja odeljenjem i tretmanom bolesnika, naročito tokom 1995. godine, napušta svoje radno mesto hirurga i 1997. godine odlazi u Savezni sanitarni inspektorat –  ispostavu  u Subotici.

Dr D. Crnjaković je bio član Upravnog odbora Hirurške sekcije SLD, član Kardiološke sekcije SLD, član Komisije za elektrostimulaciju srca Udruženja kardiologa Jugoslavije, član Predsedništva SLD i predsednik Podružnice SLD – DLV u Subotici /1996 – 2000/. Dobio je zvanje ²primarijus² 1991. godine i mnoge zahvalnice i priznanja od stručnih društava. Objavio je veći broj radova u medicinskoj literaturi. /48/.

Za vreme dok je dr D. Crnjaković bio direktor Zdravstvenog centra uvedena je 1993. godine nova terapijska metoda – videolaparoskopska /endoskopska/ hirurgija lečenja abdominalnih hirurških oboljenja /tzv. ²minimalna invanzivna hirurška metoda²/. Za ovaj način lečenja najzaslužniji je dr Radovan Markov koji je, zahvaljujući pre svega svome ličnom zalaganju na edukaciji i savladjivanju tehnike laparoskopskih operativnih zahvata, imao podršku i u okruženju. Ovaj  oblik hirurškog tretmana je prvi uveo u program rada klinika dr Mirko Grubor /1940 – /, nekadašnji hirurg naše bolnice /15.03.1949 – 15.03.1979./ samo pola godine pre nas t.j. učinio je prvu laparoskopsku holecistektomiju u Jugoslaviji / Zemun “ Bežanijska Kosa “/.

Te 1993. godine uradio je dr R. Markov  15. marta prvu laparoskopsku holecistektomiju  u Subotici. O rezultatima ove i kasnijih sličnih hirurških      intervencija   podneli   su  septembra 1995. godine na Sastanku Hirurške sekcije SLD u Subotici dr R. Markov, dr Josip Vukov, /1947 – /, dr Mihajlo Zwick /1959 – / i dr Edgar Ormai / 1963 – / referat: ²Intraoperativna holangiografija i ekstrakcija kalkulusa iz holedoha u toku laparoskopske holecistektomije.Tokom 1998 godine je dr R. Markov sa dr A. Golubovićem u Sremskoj Kamenici izvršio prvu laparoskopsku nefrektomiju ekstraperitonealnim pristupom u Jugoslaviji a sa dr. P. Novakovićem prvu laparoskopsku asistiranu histerektomiju u Vojvodini. Tokom 2000. godine je dr R. Markov sa dr Nandor Šeljmešiem /Selymesi Nándor, 1956/, urologom u Opštoj bolnici u Subotici izvršio prvu laparoskopsku litotripsiju ekstraperitonealnim pristupom. Na Sastanku Hirurške sekcije SLD u Subotici maja 2000. godine podnosi dr R. Markov sa saradnicima rad: ²Laparoskopska hernioplastika totalnim ekstraperitonealnim pristupom². Iste godine 17 juna izvršeno je probno emitovanje snimka jedne videolaparoskopske operacije izmedju hirurške sale bolnice u Subotici i Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici. Tri dana kasnije, 20. juna, obavljene su dve videolaparoskopske operacije uz direktnu govornu komunikaciju sa lekarima na Institutu koji su na svojim monitorima pratili tok operacije žučne kesice i tok odstranjivanja tumora debelog creva. Obe operacije su uradili dr R. Markov i dr Vladimir Radonjić /1961 – /.

Pored spomenutih operativnih zahvata, dr R. Markov je koristeći novu metodu prvi u Jugoslaviji operisao 1993. godine slepo crevo  u jednog bolesnika odnosno učinio iste godine i prvu suturu u bolesnika sa perforisanim duodenalnim čirom.

Dr Radovan  Markov, pionir videolaparoskopske operativne metode u našoj zemlji, instruktor Jugoslovenskog udruženja endoskopske hirurgije rodjen je 06.februara 1950. godine u Krsturu. Završio je medicinske studije u Novom Sadu 1976. godine. Radio je u Medicinskom centru Novi Kneževac na Odeljenju za ginekologiju /1976 – 1980/. Januara 1980. godine dolazi u Suboticu i radi u Službi za zdravstvenu zaštitu žena i dece. Od 1981. godine je na specijalizaciji iz ginekologije i akušerstva da bi januara 1982. godine počeo specijalistički staž iz opšte hirurgije. Ispit iz opšte hirurgije položio je 06.juna 1986. godine. Edukaciju iz oblasti kraniocerebralnih povreda obavio je na Neurološkoj klinici u Novom Sadu 1988. i do 1995. godine bavio se ovom patologijom. Postdiplomske studije iz hirurgije počeo je 1995. godine u Beogradu. Usavršava se iz domena laparoskopske hirurgije u Bordo-u /Bordeaux/, Ulmu, Minhenu /München/, Baselu… Godine 1993. je bio šef novoosnovanog Odseka za neurotraumatologiju. Od januara 1995. godine je postavljen za šefa Odseka za opštu i endoskopsku hirurgiju. Na mesto upravnika Opšte bolnice je rasporedjen septembra 1998. godine nakon povratka sa Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici gde je radio od novembra 1996. do septembra 1998. godine. Od aprila 2001. godine je na dužnosti direktora Zdravstvenog centra u Subotici. Bavio se i vaskularnom hirurgijom. Jedan je od osnivača Jugoslovenskog udruženja za endoskopsku hirurgiju i član Upravnog odbora istog udruženja a, takodje, je član i Udruženja herniologa Jugoslavije /50,51/.

Na Odelenju za hirurgiju rutinski se rade  holecistektomije putem mikrolaparotomije po metodi Rožoša, operativni zahvati na art. karotis, uvedena  je proširena limfadenektomija i sistematska mezorektotomija po Healdu kod operacije želuca i kolona, vrše se kolo-analne anastomoze ²stapler²- tehnikom i operacije ahalazije kardije. Od dijagnostičkih metoda u novije vreme se rade perkutana, transhepatična  holangiografija sa transhepatičnom bilijarnom drenažom i intraoperativni pregled bilijarnog stabla  fiber – holedohoskopom. Inače se na odelenju i dalje rade resekcije pankreasa, segmentalne resekcije jetre i operacije aneurizme abdominalne aorte.

Na odelenju je 106 bolesničkih kreveta  i na Odseku  za dečiju hirurgiju 18 kreveta. Odelenje ima sledeće unutrašnje organizacione jedinice:

– Odsek za opštu i endoskopsku hirurgiju, Odsek za vaskularnu hirurgiju, Odsek dečije hirurgije, Odsek za postoperativnu intenzivnu negu, Odsek operacionog bloka, Odsek za onkološku hirurgiju, Odsek za kolo-proktološku hirurgiju i Odske za neuro-hirurgiju.

Načelnik odelenja je dr Djula Takač / Takacs Gyula, 1948 – / a pored njega rade 12 hirurga i 3 lekara na specijalizaciji, 68 medicinkih sestara i 26 instrumentarki. Svi su članovi SLD – DLV, članovi Hirurške sekcije SLD a neki su i članovi inostranih udruženja: Svetske kolo-rektalne asocijacije i Udruženja kolo-proktologa Madjarske  /dr Mihalj Bogar , 1955 – /, Evropske asocijacije za urgentnu i traumatološku hirurgiju, Udruženje hirurga Madjarske /dr Atila Čengeri, 1956- / , Evropskog udruženja za endoskopsku hirurgiju  /dr R. Markov i dr V. Radonjić / i Udruženja Vaskularnih hirurga Madjarske / dr Dj. Takač /. Dr J. Vukov je član Jugoslovenskog Udruženja za endoskopsku hirurgiju.

L I T E R A T U R A   I   I Z V O R I

  1. Ulmer G. Zanatstvo u Subotici krajem XVII i pokraj XVIII veka /1686-1779/. Subotica, 1995:140-147.
  2. Madjar L. Popis posednika i njihove imovine za razrezivanje poreza po portama 1748. godine. Koreni – svedočenje vekova. Subotica, 1991:149-189.
  3. Libman E., Crnjaković D. Ranari i hirurzi u XVIII veku u Subotici. Vek naučnih pregnuća – Zbornik radova povodom sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici /1899-1999/. Subotica, 2000:45-55.
  4. Belicza B. Ranarnici u zdravstvenoj povjesti Hrvatske. Saopštenje /“Pliva”/. Zagreb, 1973,16 /4/: 213-223.
  5. IASu /Historijski Arhiv Subotica/, F /Fond/: 261, pred. Br. 4/1771.
  6. IASu, F:261, pred. br. 104/1775.
  7. IASu, F:272, pred. br. 15-A-26/pol. 1783.
  8. IASu, F:272, pred. br. 18-A-22/pol. 1787.
  9. IASu, F:272, pred. br. 7-B-31/pol. 1798.
  10. IASu, F:261, pred. br. 342-1/ 1752.
  11. Ivanyi I. Szabadka szabad kirárlyi város törtenéte. II rész. Szabadka, 1892:564-566.
  1. IASu, F:272, pred. br. 12-A-11/ pol. 1813.
  2. Libman E. Subotička bolnica – od Uboškog doma do savremenog stacionara. Subotica, 1997: 22.
  3. IASu, F:272, pred. br. 15-A-43/ pol. 1836.
  4. IASu, F:272, pred. br. 13-A-11/ aec. 1840.
  5. IASu, F:272, pred. br. 16-A-5/ aec. 1841.
  6. IASu, F:272, pred. br. 19-A-35/aec. 1841.
  7. IASu, F:272, pred. br. 1-C-131/ pol. 1842.
  8. IASu, F:272, pred. br. 16-A-2/ aec. 1843.
  9. IASu, F:272, pred. br. 20-B-125/ aec. 1842.
  10. IASu, F:272, pred. br. 16-B-93/ aec. 1843.
  11. IASu, F:272, zapisnici ekonomskog odeljenja iz 1844. godine, odluka br.25 od 5.I 1844.
  12. IASu, F:272, pred. br. 11-C-93/ pol. 1844.
  13. IASu, F:272, pred. br. 16-A-93/ aec. 1844.
  14. IASu, F:272, pred. br. 16-A-76/ aec. 1844.
  15. IASu, Jegyzökönyv 1861 – 1867. tisztujitásrol közgyülés 1867.V.7. é 8.
  16. Libman E. Doprineli su razvoju zdravstva u Subotici / bio- i bibliografski podci istaknutih lekara Subotice/ – rukopis.
  17. IASu, F:002, pred. br. 307/ tan. 1890.
  18. Weisz I. A szabadkai városi kórhaz. Bacskai Ellenör, 1889.II.24.
  19. Kórházi epitési bizottság. Szabadkai Mirlap, 1891.IV.11.
  20. Faltum I. Historija Hirurškog odeljenja Opšte bolnice u Subotici – rukopis. Arhiva Libman dr Emila.
  21. Szabadka, szab. kir. Város közigazgatása az 1902 – 1912. években. Szabadka, 1912:157.
  22. IASu, F:047, inv. Br. 1003. Imenik zubnih lekara, zubnih tehničara, babica, privatnih i gradskih lekara 1922-1937. i neki podaci o lekarima od 1887.
  23. Prochnov J., Nuricsán J. A. Magyar orvosok és termésyet vizsgálok Szabadkán tartott XXX vandorgyülésének történeti vázlata és munkálatai. Budapest, 1900.
  24. Zrnić Š. Libman E, Kapor M. Razvoj ginekološko-akušerske službe u Subotici do početka Drugog svetskog rata. Vek naučnih pregnuća – Zbornik radova povodom sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici /1899-1999/. Subotica, 2000: 75-83.
  25. Arhivska gradja Zdravstvenog centra u Subotici – operacioni protokol od 01.06.1911. do 31.10.1914. i od 01.01.1915 – 23.04.1922.
  26. Bregun – Dragić N. Istorija razvoja Carskog reza /monografija/. Novi Sad, 1987:9-16.
  27. Mačković S. Subotički lekari izmedju dva rata /1918 – 1941/ angažovani i u drugim javnim delatnostima. Vek naučnih pregnuća – Zbornih radova povodom sto godina od prvog naučnog sastanka lekara i prirodoslovaca u Subotici /1899 – 1999/. Subotica: 2000:125-138.
  28. Jovanović A. Prim. dr Dušan Malušev – sećanje na njegov životni put i doprinos operativne medicine u SAP Vojvodini. Zbornik radova IX sastanka Načnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije. Subotica, 1978:209-229.
  29. Drača P. Prim. dr Dušan Malušev i njegovo mesto u istoriji jugoslovenske ginekologije. Zbornik radova XLIII Ginekološko-akušerske nedelje SLD. Beograd, 1999:493-496.
  30. Vitošević D. Nepoznati Dušan Malušev. Dušan Malušev: Odabrane pesme. Vršac, 1978.
  31. Petrović K. Kr. Slob. Grad Subotica i kupalište Palić. Subotica, 1928.
  32. Ádadták rendeltetésének a szuboticai kórház ötvenhat ágyas szülészeti osztályát. Napló, 1937.XI.29.
  33. Sente M. Istorija Odeljenja za otorinolaringologiju bolnice u Subotici, Subotica, 1997.
  34. Šomlo O. Istorijat Jevrejske Bolnice “Dr Singer Bernard” u Subotici. Zbornik radova I Naučnog sastanka Društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije – Sekcija SAP Vojvodine. Subotica, 1969:91-103.
  35. Arhivska gradja Zdravstvenog centra u Subotici – operacioni protokol 1963. godine.
  36. Pušin P. Iz moje autobiografije. Arhiva Libman dr Emila
  37. Crnjaković D. Iz moje biografije. Arhiva Libman dr Emila i Arhivski podaci Zdravstvenog centra u Subotici /protokol iz 1978. godine/.
  38. Kiš Z., Svoboda Z. Evakuacija Opšte bolnice u Subotici u mirnodopskim uslovima. Med. pregl ., 1991, 3-4:193-194.
  39. Markov R. Lično saopštenje.
  40. Krunić M. Podaci Kadrovske službe Zdravstvenog centra u Subotici.

 

Zahvaljujemo se kolektivu Zdravstvenog Arhiva u Subotici, posebno gospodinu Rudolfu Gerhardtu,  arhivskom pomoćniku I vrste, na ukazanoj pomoći pri sredjivanju podataka iz dokumentacije XVIII i XIX veka.