Subotica grad gostionica, 1924. (pa sve do danas!?)


BORBA 27 06 1924 naslov st 1

Radikalni list BORBA na 2 stranici u broju 13. od 27.06.1924. donosi i članak: Grad gostionica. U njemu se ističe: da su gostionice nečiste, pića ispod svake kritike, da su koncentrisane na malom prostoru, a da tamo nema ni jedne kulturne ustanove…itd.

27 6 1924 Borba GRAD GOSTIONICA

LAZAR STIPIC st 4

1921 karta KORZO

centar grada, 1921.

vidi: https://suistorija.wordpress.com/o-hrvatima-u-subotici/crtice-iz-zivota-tri-suboticke-matice/

” Sudeći  prema   broju   registrovanih   prosvetnih, kulturnih,  humanitarno dobrotvornih, sportskih, profesionalnih  i  nacionalnih udruženja i društava, koji se kretao i  do  150[1], Suboticu  u periodu  1918-1941,  karakteriše  vrlo razvijen i razgranat društveno kulturni život. Za grad od preko 100 000   stanovnika, sa  specifičnom nacionalnom  i  nasleđenom   kulturom   strukturom, sa velikim brojem školskih institucija[2] , od  osnovnih, do fakulteta, sa  relativno  razvijenom  industrijom i građanstvom koje je za sebe tražilo i izgrađivalo specifičan kulturni  milje, to bi se i očekivalo. Međutim, kultura u  gradu,  u  celini,  nije  imala  previše plodno tle za razvoj.”I ako tako brojan i bogat grad, Subotica  ni do danas nije uspela, po pravu svoje snage,  da  bude  značajniji kulturni centar naše otadžbine.” Kao razlozi za  takvo  stanje  se navodi što  je  “… narodna  većina  našeg  elementa   –   gotovo bezosećajna za pokušaje narodnog prosvećivanja.”[3] “Što se  tiče javnih predavanja, pozorišnih predstava i umetničkih  koncerata  – izgleda da su oni ustupili mesta baru, kafanskom životu i zabavama slične vrste. Svelo se sve na minimum što diže duh  i  povisilo na maksimum  što zadovoljava  telo.”[4]  Ni  strujanja  na   planu  političkog nivoa,  koja su često  kulturu shvatala samo u funkciji  svoje partijske i nacionalne  linije, i dominantno oblikovala i uticala  i na čitavu sferu društvenog i  kulturnog  života,  nisu doprinosila pozitivnom razvoju kulture u Subotici.

[1] U  publikaciji  iz  1928.godine  namenjene  za  zvaničnu  upotrebu gradskim  vlastima,  autora  inž. Koste  Petrovića  navodi   se   9     nacionalnih, 11 katoličko – socijalno – prosvetnih, 5 jevrejskih, 6  ženskih dobrotvornih, 5 dobrotvornih i  privrednih,10  prosvetnih,  4  pevačka  udruženja…itd. Kosta   Petrović, Sl.kr.grad   Subotica i  kupalište  Palić,  Subotica,  1928, st.   XXX.   Spisak   nastao   u  gradskom   kulturno   socijalnom  odeljenju nabraja  149  društava i udruženja. Historijski arhiv Subotica,dalje HAS, F:47.IV 2808/1937

[2] Od školskih ustanova su radile  82  osnovne  škole  i  zabavišta, 3     građanske  i  3  zanatske  srednje  škole, Učiteljska  i  Trgovačka     Akademija, 2 Gimnazije  Pravni fakultet. Kosta Petrović, nav. delo,  st.   XXIX.   Podizanje   opšteg    kulturnog    nivoa    redovnim     školovanjem dece  je  bio  ideal  koji  se  nije  ostvarivao  tako     lako. Zbog  nemaštine  i  udaljenosti  škola  veliki  deo  dece  sa  pustara, salaša u okolini  nije bio obuhvaćen školovanjem. Prilikom  jedne   rasprave  na  sednici Gradskog predstavništva, gradski odbornik Radivoj Lungulov, inače učitelj po struci, je izneo podatke da 2000 dece ne pohađe škole,  jer  nemaju  odela ni obuće, ni novaca da kupe knjige a moraju pešačiti  po  7-8 km do škole. HAS, F:47.  Zapisnik  Gr.  predstavništva,  1929,  30.  sednica G.P. Nepismenost je  inače bila  nasleđeni  problem.Tako  je  1910.godine među Bunjevcima  bilo samo  38,8 %, a  među  Srbima  u   Subotici  54,7 % pismenih. Đorđe Popović Munjatović, Subotica 1922, st 4.

[3] “Književni  sever”, knj.  1,  sv.  1,  1.04.1925,  st.  35,36. Pisac teksta pod naslovom Subotički anali (1918-1925)  je potpisan  samo skraćeno Mil. Autor smatra da je verovatno reč o profesoru Milivoju Kneževiću.

[4]    isto

Stanje se ni u narednom periodu nije bitnije menjalo u korist kulturnih ustanova! Ali zato u  1937. godini zabeleženo je da ima 277 gostonica, dok 1941. ima 155 krčmi, 2 hotela, 2 kafane, 2 gostione, 76 restorana, 7 zalogajnica, svega 242 koji spadaju u ugostitelje.