“Szever, villomosgepgyár r.t.”


 

hp photosmart 720O proizvodnji 1939. godine saznajemo da je “Sever d.d.” sklopio ugovor sa Generalnom Direkcijom železnica o isporuci zupčanika za lokomotive. Isporuka je kasnila 3 meseca zbog nedostatka sirovina i zbog vojne vežbe na koju su pozvani stručni radnici.1001 Akcije firme plasirane su u tom periodu i na bečku berzu.

Radiće i tokom ratnog perioda pod imenom “Szever, villomosgepgyár r.t.”. Proglašeno je za ratno preduzeće (Hadiüzem) i svoje proizvode isporuičivalo za potrebe vojske. Na skupštini akcionara 21.2.1942. godine akcije su položili: Lajčo Lendvaj (Lendvay) – 1 000 komada, Fabian Bata (Batta) – 500, Mirko Segedi (Szegedi Imre) – 500, Ladislav Ulrajh (Ulreich) – 500, Sima Krunić – 500, Arpad Kovač – 500, Aranka i Ernest Irge – 4 585, što je uz još nekoliko sitnijih akcionara činilo 9 285 komada deonica (od ukupno 10 000). U 1944. godini ogromna većina akcija, 9 200 nalazila se u vlasništvu Katarine Irge koja je od kraja 1944. godine bila i predsednica Upravnog odbora i Aranke Irge.1002 Radeći i u ratnom periodu fabrika je proizvela i isporučila ukupno 492 električna motora.

Ruska vojska je krajem 1944. godine odnele neke mašine iz fabrike, ali će ona nastaviti da radi. Razvijajući poslovnu saradnju i sa velikim stranim korporacijama, kao Simensom, Krupom i Filipsom, a plasirajući robu na čitavom domaćem tržištu, ali i inostranstvu, poznat je čak izvoz i u SAD, “Sever” je bio najsigurnija karika u lancu grupacije “Ferruma”. Direktor preduzeća je od 1925. godine bio jedan od akcionara -osnivača, Ernest Irge.  (Ernest Irge (Ürge Ernö) je rođen 1887. godine u mestu Žigar u Čehoslovačkoj. Stradao je 27. 2. 1944. godine. Mada je u Subotici bio od 1913. godine, tek tokom 1937. godine pokreće postupak za dobijanje jugoslovenskog državljanstva. Supruga mu je bila Irge Katica (r. Kurčak) (Budimpešta 1887 – ?) a ćerka Aranka (Zlata). One će biti naslednice, nekretnina ali deonica “Severa”. Obe su pred ulazak Ruske armije i partizanskih snaga, 9.10.1994. godine pobegle u Mađarsku. Katarina se uskoro
vratila u Suboticu, a Aranka je po podacima novih vlasti završila u Nemačkoj. IAS, F:86. K 277/1946 )

Konfiskacija je obavljena 12.1.1946. godine odlukom Sreskog Narodnog suda – Vp. 1725/1945.1004 a potvrđena odlukom Okružnog narodnog suda K 277/1946. Tom presudom osuđena je i Katarina Irge.

publikovano u: naslovna-st

 

Advertisements