publikovano kao prilog u: Industrija i industrijalci Subotice (1918-1941), Subotica, 2004. str. 419-434. vidi u pdf formatu: prilozi
Ministarstvo trgovine i industrije, Odeljenje za industriju i zanatstvo, započelo je 1928. godine jednu anketu, i tražilo da trgovačka udruženja na nju daju odgovore. U prepisu su data prvo pitanja Ministarstva a zatim i odgovori subotičkog Udruženja trgovaca i industrijalaca. F:235.28.112/1929.
Udruženje trgovaca i industrijalaca u Subotici br.112/1929
Subotica, 12.avgusta 1929.
MINISTARSTVU TRGOVINE I INDUSTRIJE Odeljenju za industriju i zanatstvo
Na c. dopis broj 6572/1928 iz meseca augusta pr. godine – no koji nam je dostavljen tek februara t.g. – čast nam je na stavljena pitanja odgovoriti u sledećem:
1/Koliko i kojih proizvoda za trgovinu padne na pijaci Vaše varoši ili varoši Vašeg kraja, Koliko stanovnika ima Vaša varoš?
ad 1./ U našem kraju ima po najviše poljoprivrednih proizvoda
Po statistici iz godine 1926, subotički hatar imao je 58 734 hektara zemlje, od kojih je bilo posejano: 23 600 hektara (40%) sa pšenicom, 27 160 (46%) sa kukuruzom, 5741 (10%) sa ječmom, ražom i zobom, 2233 (4%) sa krompirom, pasuljom i hmeljom. Sem toga ima u subotičkom hataru posađeno 7900 katastralnih jutara sa vinovom lozom. Po informacijama, dobivenim od ovdašnjih zemljoposednika i trgovaca hranom, godišnji prosečni prinos iznaša:
- a) kod pšenice 8 q po kat. jutru, odnosno 13-14 q po hektaru
- b) kod kukuruza 10 q po kat. jutru, odnosno 17-18 q po hektaru
- c) kod raži i ječma 9 q po kat. jutru, odnosno 15-16 q po hektaru
- d) kod zobi 7 q po kat. jutru, odnosno 12-13 q po hektaru
- e) kod krompira 80-100 q po kat. jutru, odnosno 140-175 q po hektaru
- f) kod pasulja 6 q po kat. jutru, odnosno 10-11 q po hektaru
- g) kod hmelja 7 q po kat. jutru, odnosno 12-13 q po hektaru
Od navedenih poljoprivrednih proizvoda dolazi na (domaću i inostranu) pijacu: od pšenice – 60%, od kukuruza – 20%, od raži – 85%, od ječma – 40%, od zobi – 40-50%, od krompira – 80%, od pasulja – 40%, od hmelja – 100%.
Godišnji prinos vinograda iznaša 15 hl. po jutru, odnosno 26-27 hl. po hektaru, od kojih dolazi na piajcu 70%.Primećujemo da u kat. jutru ima 1600 a u hektaru 2780 hvati.
Naši poljoprivrednici bave se i sa stočarstvom i voćarstvom. U pogledu stočarstva i voćarstva može eventualno potrebne podatke dostaviti tome Ministarstvu ovdašnji “Gazdački krug” (Udruženje poljoprivrednika).
Grad Subotica po statistici iz 1926. godine imao je 101 857 stanovnika. Porast stanovništva od godine 1926. nije nam poznat.
2/ Da li postoji čuveni vašar u Vašoj varoši ili varoši Vašeg kraja? Zbog čega je čuven vašar, koliko se čega od njega izvozi godišnje i gde?
ad 2./ Čuvenih vašara u našoj varoši nema; jedino jesenski vašar ima znatnijeg prometa u rogatoj marvi.
3/šta se izvozi iz Vaše varoši ili iz Vašeg kraja? Koliko se godišnje čega izvozi? Gde se i koliko izvozi?
4/Kako se zovu trgovci i izvoznici? Koliko koji čega se godišnje izvozi i gde izvozi?
ad3./ i 4./ Potrebne autentične podatke mogu dati jedino pogranične carinarnice.
Kao najveći naši izvoznici dolaze u obzir: “Hartman i Conen d.d. za izvoz mesa”, “Zorka d.d.”, “Ferum d.d.”, “Industrija železnog nameštaja i metala d.d.”, “Rotman Imre”, “Braća Goldner”, “Zephir d.d.”, “Rot Armin”, “Fako d.d.”, “Gornjobačko udruženo paromlinsko d.d.”, “Margit mlin d.d.”, “Gingold Salamon”, “Trgovačko prometno d.d. za Vojvodinu”, “Kohn Mavro i drug”, “Braća Hollender”. 
5/ šta se proizvodi u Vašoj varoši iz ili Vašeg kraja za vele izvoz u druga mesta i koliko se godišnje izvozi? Kako se zovu proizvođači i koliko koji godišnje proizvodi i koliko izvozi?
ad 5./ Potrebni autentični podaci mogu se jedino nabaviti od pograničnih carinarnica i ovdašnje železničke stanice.
Inače su naši najznatniji proizvođači sledeći:
A/ M l i n s k a i n d u s t r i j a
a.) Aleksandrovski parni mlin
Dnevna proizvodnja: 80 q
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 30%
b) Berger Jakov
Dnevna proizvodnja: 200 q
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 40 %
c) Gornjobačko udruženo paromlinsko d.d.
Dnevna proizvodnja: 600 q
Najveći broj zaposlenih: 70
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 35 %
d) Glid Vilim
Dnevna proizvodnja: 250 q
Najveći broj zaposlenih: 30
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 30 %
e) Glid Vilim
Dnevna proizvodnja: 150 q
Najveći broj zaposlenih: 15
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 20 %
f) Margit mlin d.d.
Dnevna proizvodnja: 350 q
Najveći broj zaposlenih: 44
Zaposlenost preduzeća god. 1927.: 30 %
B/ I n d u s t r i j a ž i v o t n i h n a m i r n i c a, š e ć e r n e r o b e, l e d a i s o d e
a) Hartman i Conen izvoz mesa d.d.
Kapacitet: Klanje svinja 120 kom. dnevno
Proizvodnja sapuna 200 kg dnevno
Fabrikacija leda 1 vagon dnevno
Izvoz jaja i živine 400 vagona godišnje
Najveći broj zaposlenih: 250
Zaposlenost preduzeća 1927. godine:
Izvoz jaja i živine 10 %
Klanje svinja 0 %
Fabrikacija leda 30 %
Fabrikacija sapuna 0 %
b) Korhec Julije, fabrika salame
Kapacitet: prerada 50 kom. svinja i goveda dnevno
Najveći broj zaposlenih: 40
Zaposlenost preduzeća 1927. god.: 20 %
Magacin firme Korhec u Čoki
c) Gingold Salamon, fabrika konzervi
Godišnji kapacitet: 15 vagona konzerva riba svake vrste. Firma dobiva ribu u ledu, a ima ujedno i fabriku limenih kutija
Najveći broj zaposlenih: 100
Zaposlenost preduzeća 1927. god.: 30 %
d) Šibalić Ilija, tvornica hleba
Dnevni kapacitet: 20 000 kg hleba
Najveći broj zaposlenih: 30
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 10%
e) Braća Ruff, tvornica bonbona i čokolada
Godišnji kapacitet: 15 vagona šećerne robe i čokolada
Najveći broj zaposlenih: 55
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 70%
f) Brumer Julije, tvornica bonbona i čokolada
Godišnji kapacitet: 4 vagona
Najveći broj zaposlenih: 30
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
g) Centrala piva /proizvodnja leda/
Dnevni kapacitet: 960 tabli leda
Najveći broj zaposlenih: 5
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
h) Hartman i Conen, tvornica leda
Kapacitet: 1 vagon leda dnevno
Ostale podatke vidi pod a)
i) Johanna, fabrika soda vode Josifa Helera
Dnevni kapacitet: 3500 flaša sode
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 40%
j) Peić Grgo i drugovi, fabrika sode
Dnevni kapacitet: 10 000 flaša soda vode i bezalkoholnog pića
Najveći broj zaposlenih: 30
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 20%
k) Vuković Antun, tvornica leda
Dnevni kapacitet: 250 tabla leda
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 90%
C) T v o r n i c e a l k o h o l n i h p i ć a i s i r ć e t a
a) Dege, fabrika likera, ruma, konjaka i destilacija voćnih sokova
Godišnji kapacitet: 1200 hektolitara
Najveći broj zaposlenih: 5
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 50 %
b) Frank Pajo, destilacija rakije
Godišnji kapacitet: 1000 hektolitara
Najveći broj zaposlenih: 4
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 80%
c) Kemenj Deziderije, tvornica sirćeta
Godišnji kapacitet: 1500 hektolitara
Najveći broj zaposlenih: 4
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 80%
d) Piuković Josif, fabrika špiritusa
Godišnji kapacitet: 3000 hektolitara
Najveći broj zaposlenih: 12
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 90%
D) I n d u s t r i j a k o ž a i p r e r a d a c r e v a
a) D. d. za izradu creva
Proizvodnja: prerađivanje sve vrsti creva, izrada žica za muzičke instrumente, catgut
Najveća godišnja proizvodnja: 2 000 000 metara
Najveći broj zaposlenih: 25
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 40% 
b) Subotička industrija koža d.d.
Proizvodnja: prerađivanje sirove kože, đonovi, boks i druge vrste koža
Najveća godišnja proizvodnja: 50 vagona đonova i 600 000 kvad. stopa kože
Najveći broj zaposlenih: 120
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 100%
E) H e m i j s k a i n d u s t r i j a
a) Rekord, fabrika štirka
Proizvodi: štirak, dekstrin, čiriz, puder ,itd.
Najveća dnevna prerada: 25 q žita i 40 q kukuruza
Najveći broj zaposlenih: 35
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
b) Tvornica štirke i konzervi S. Kopp i sinovi d.d.
Proizvodi: štirak, dekstrin, čiriz i puder i itd.
Najveća godišnja proizvodnja: 80 vagona štirka, 10 vagona čiriza, 25 vagona dekstrina, 60 vagona produkata glikoze
Najveći broj zaposlenih: 50
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
c) Prva subotička tvornica štirka i lepila
Proizvodi: štirak, dekstrin, puder
Najveća godišnja prerada: 40 vagona žita i 50 vagona kukuruza
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 40%
d) Erika, fabrika sapuna i kozmetike
Najveća godišnja proizvodnja: 100 vagona sapuna za pranje
Najveći broj zaposlenih: 100
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 10%
e) Nizza /Hartman i Conen/ fabrika sapuna
Najveća dnevna proizvodnja: 200 kg toaletnog sapuna
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 0%
f) Mitler Julije, fabrika sapuna i izrada kamene stipse
Godišnji kapacitet: 15 vagona sapuna
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 10%
g) Beck Mano, tvornica sapuna
Godišnji kapacitet: 15 vagona sapuna i sveća
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 25%
h) Klein Geza i sinovi, tvornica laka i boja
Najveća godišnja proizvodnja: 50 vagona laka, boja, firnisa itd.
Najveći broj zaposlenih: 25
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 20%
i) Plinara drž. železnica
Najveća dnevna proizvodnja: 600 m. kubnih
Najveći broj zaposlenih: 8
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 70%
j) Gradska plinara
Najveća godišnja proizvodnja: 800 000 m. kubnih
Najveći broj zaposlenih: 15
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
k) Sweiger Lajčo, fabrika kolomaza i sveća
Godišnji kapacitet: 50 vagona kolomaza, sveća
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
Zorka d.d. prvo jugoslovensko društvo za hemijsku industriju
Proizvodi: modru galicu, superfosfat, glauberovu so, kristalnu sodu i sumpornu kiselinu
Najveća godišnja proizvodnja: 10 000 vagona superfosfata i 600 vagona modre galice
Najveći broj zaposlenih: 200
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 25%
F) G r a đ e v n a i n d u s t r i j a
a) Ciglana Kovač
Najveća godišnja proizvodnja: 5 000 000 cigala
Najveći broj zaposlenih: 150
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 50%
b) Ciglana Mačković
Najveća godišnja proizvodnja: 3 000 000 cigala
Najveći broj zaposlenih: 100
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 10%
c) Ciglana Molcer
Najveća godišnja proizvodnja: 6 000 000 cigala
Najveći broj zaposlenih: 150
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
d) Ciglana Glied
Najveća godišnja proizvodnja: 5 000 000 cigala
Najveći broj zaposlenih: 120
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 50%
e) Šipoš Aleksandar, krečara
Najveća nedeljna proizvodnja: 170 q
Najveći broj zaposlenih: 4
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
f) Bačvanska tvornica cementne robe i građevno d.d
Proizvodi: veštački kamen i ostalu cementnu robu
Najveća godišnja proizvodnja: 300 vagona
Najveći broj zaposlenih: 120
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
g) Industrija mramora i kamenoreza d.d.
Proizvodi: građevinski kameni materijal svake vrste i kiparske radove
Najveća godišnja prerada: 200 vagona
Najveći broj zaposlenih: 120
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 50%
h) Palatinus, kamenorezac
Proizvodi: građevinski kameni materijal, kiparske radove i cementnu robu
Najveća godišnja proizvodnja: 25 vagona
Najveći broj zaposlenih: 40
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
G) M e t a l n a i n d u s t r i j a
a) Adis a. d.
Izrađuje šrafove, poljoprivredne strojeve, delove za vagone i lokomotive
Najveća godišnja proizvodnja: 60 vagona
Najveći broj zaposlenih: 120
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
b) Ferrum d.d.
Proizvodnja: gradnja i opravka lokomotiva, teretnih i putničkih vagona
Najveći godišnji kapacitet: 1200 teretnih, 340 putničkih i 50 lokomotiva
Najveći broj zaposlenih: 500
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 800 teretnih i 30 putničkih vagona
c) Industrija železnog nameštaja i metala d.d.
Proizvodi: železni i mesingani nameštaj, peći, štednjake, galvanizovane i nikolovane artikle
Godišnji kapacitet: 120 vagona
Najveći broj zaposlenih: 130
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
d) Konrat d.d.
Proizvodi: gvozdenu i metalnu robu, peći, tablice i slične artikle, presovanjem lima
posebno odeljenje: proizvodnja radio aparata, prva i jedina fabrika u Jugoslaviji
Godišnji kapacitet: 40 vagona robe i 5000 radio aparata
Najveći broj zaposlenih: 80
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 40% za radio aparate, 90% za ostalo
e) Livnica Ferrum d.d.
Proizvodnja: levanje zvona, čelika itd.
godišnji kapacitet: 250 vagona godišnje
Najveći broj zaposlenih: 150
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 20%
d) Rotman Mirko, industrija železnog nameštaja i slično. Livnica
Proizvodnja: železni i metalni nameštaj i slično
Godišnji kapacitet: 50 vagona
Najveći broj zaposlenih: 160
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 70%
g) Zephir d.d., fabrika peći
Proizvodnja: “Zephir” i “Rekord” peći i štednjaka
Godišnji kapacitet: 10 000 peći 4000 štednjaka
Najveći broj zaposlenih: 70
Društvo je osnovano 1929. godine
h) Mema, tvornica metala i galvanotehničkih proizvoda
Proizvodnja:građevinski i nameštajni okov, livnica, vodovodne armature, bakrovanje
Može zaposliti do 80 radnika, ali od 1926. godine ne radi
i) Bori Bela, fabrika elek. motora
Proizvodi: pumpe i elek. motore i drugo
Godišnji kapacitet: 6 vagona
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 20%
j) Šimon Laslo, livnica
Proizvodi: levanje železa i metala i opravka poljoprivrednih mašina
Broj zaposlenih: 3
k) Čisar Josif, livnica
Proizvodi: levanje kandelabera i manje matalne robe
Godišnji kapacitet: 5 vagona
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
l) Seidner, tvornica gvozdenog nameštaja
Godišnji kapacitet: 100 vagona gvozdenog nameštaja
Zaposlenih: 15
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 90%
H) E l e k t r i č n a i n d u s t r i j a
a) Subotička električna železnica i osvetljenje d.d.
Centrala je snabdevena sa jednom parnom turbinom od 1000 kw i tri parna stroja od 200, 300, 500 kw, ukupno 2000 kw
Tramvajske pruge:
Jelačićeva ulica – Palić = 8,5 km
Jelačićeva ulica – Somborska kapija = 1,5 km
Okružni sud – predgrađe Aleksandrovo = 4 km
Kapaciteti: Godine 1927, bilo je 6000 potrošača struje, koji su konzumirali 2 500 000 kw sati
Tramvaj je prevezao 1 900 000 putnika
Broj zaposlenih iznosi 250
b) Električna centrala Direkcije državnih železnica
Centrala je snabdevena sa jednim lokomobilom i dva dizelmotora sa ukupno 400 HP
c) Reiter Ladislav, tvornica dinamo i elektro motora
Proizvodi: elektromotori
Najveća godišnja proizvodnja: 350 motora
Najveći broj zaposlenih: 50
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 5%
d) Sever, tvornica električnih strojeva
Proizvodnja: elektromotori, generatori, transformatori itd, nosači za železne izolatore i slično.
Najveća godišnja proizvodnja: 500 kom. motor a
Najveći broj zaposlenih: 140
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 35%
I) D r v n a i n d u s t r i j a
a) Braća Goldner, tvornica ormana leda
Proizvodi godišnje najviše: 800 kom. ormana za led, 40 soba nameštaja, 4 vagona metalne robe
Najveći broj zaposlenih: 100
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 80%
b) Bachinger Fridrich, proiz. okvira i crkvenog pribora
K) I n d u s t r i j a c e l u l o i d n e r o b e
a) Haj Adolf
b) Dajč Adolf
L) T e k s t i l n a i n d u s t r i j a
a) Fako, tvornica čarapa i trikotaže
Najveća mesečna proizvodnja: 1500 tuceta čarapa i 1000 kg trikotaže
Najveći broj zaposlenih: 130
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
b) Merkur, tvornica čarapa i trikotaže
Najveća godišnja proizvodnja: 12 000 tuceta čarapa i 40 000 kom. kaputa
Najveći broj zaposlenih: 160
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
c) Rot Armin, fabrika šešira
Najveća dnevna proizvodnja: 1200 kom. šešira
Najveći broj zaposlenih: 150
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
d) Varga Florijan
Najveća godišnja proizvodnja: 300 q predene vune i osim toga lanani damast
Najveći broj zaposlenih: 20
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 10%
e) Montalion Lajčo
Godišnji kapacitet: 20 000 metara lanenog damasta, koji se uglavnom izvozi iz Subotice
Najveći broj zaposlenih: 15
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 60%
f) Đeno Beck, trikotaža
M) P a p i r n a i g r a f i č k a i n d u s t r i j a
a) Gradska štamparija i knjigoveznica
b) Štamparija Direkcije drž. železnica
c) Štamparija Minerva
d Štamparija Červik Vladislav
e) Štamparija Express
f) Štamparija Fišer Ernest
g) Štamparija Fišer i Kraus
h) Štamparija Horvat Andrija
i) Štamparija Horvat Joso
j) Štamparija Rajčić Etelka
k) Štamparija Sv. Antuna
l) Štamparija Zvezda
m) Fišer Ernest, fabrika kartonaže
Proizvodi: sve vrste kartonaža
Najveći broj zaposlenih: 20
Preduzeće zaposleno 1927. godine: 30%
n) Lipšic i Lampel, fabrika kartonaže
Proizvodi kartonažu, železničke karte za vožnju
Broj zaposlenih radenika: 14
Zaposlenost preduzeća u 1927. godini: 30%
N) I n d u s t r i j a s e r u m a
a) Patria, zavod za proizvodnju seruma
Proizvodi: serum protiv sviju pošasti stoke
Kapacitet je toliki da može podmiriti potrebe cele države, a sem toga izvozi u Rumuniju, Češku i Švajcarsku
Najveći broj zaposlenih: 25
Zaposlenost preduzeća 1927. godine: 25%
O) I n d u s t r i j a v a g a i m r t v a č k i h s a n d u k a
a) Šebešćen Jene, tvornica vaga
Godišnji kapacitet: 800 kom. raznih vaga
Najveći broj zaposlenih: 10
Zaposlenost preduzeća 1927. godine: 20%
b) Braća Pletl, tvornica mrtvačkih sanduka
Godišnji kapacitet: 1 500 metalnih i 2 500 drvenih mrtvačkih sanduka
Najveći broj zaposlenih: 50
Zaposlenost preduzeća 1927. godine: 50%
P) I n d u s t r i j a z a i z r a d u u n i f o r m i i k a p a
a) Antun Karmer i drug
Najveći broj zaposlenih: 140
Zaposlenost preduzeća 1927. godine: 70%
6/ Koliko ima zanatlija po zanatu i broju u Vašoj varoši?
ad 6./ Potrebne podatke dostaviće tome Ministarstvu ovdašnje
Obrtničko udruženje.
7./ Kakve saobraćajne veze imate, puteve suve i vodene i železnice, kakve su one? Kakav je saobraćaj na njima, njegove teškoće i kakve želje imate u pogledu izrade puteva, voza i saobraćaja? Kakav je uticaj saobraćaja na trgovačke i industrijske i zanatske poslove Vašeg mesta?
ad 7./ Sa gledišta saobraćaja dolazi u obzir u prvom redu železnica. Železnički saobraćaj sa inostranstvom je dobar. Putnički saobraćaj u tuzemstvu također odgovara potrebama, dočim u pogledu tuzemnog robnog saobraćaja ima velikih teškoća za vreme izvozne sezone usled nestašice vagona i lokomotiva, kao i usled pretovara u Bosanskom Brodu.
Putevi van grada su u slabom stanju, tako da na pr. u slučaju veće kiše je čak i automobilski saobraćaj između Subotice i Sombora nemoguć.
Želja nam je da se železnički robni saobraćaj uredi tako, da odgovara potrebama privrednog života, a da se putevi takvog važnog kraja ove države – kakav je Bačka – dovedu u red onako, kako to zahtevaju ne sampo privredni, već i drugi važni interesi.
Naravno je, da navedeni saobraćajni nedostatci nepovoljno uplivišu na našu trgovinu i industriju.
8/ Imate li električna ili gasna osvetljenja i sa kakvom moćnom snagom?
ad 8./ Imamo gasno i električno osvetljenje. Gasno osvetljenje je gradsko a električno osvetljenje je privatno preduzeće.
Kapacitet naše Gradske plinare iznaša 500 000 kubnih metara godišnje.
Moćna snaga naše Električne centrale iznaša 2 000 kilovata.
9./ Ima li u blizini Vaše varoši faktora za proizvodnju, kao i jeftine i voljne radne snage, imućnih ljudi ili zavoda, voljnih za podizanje industrije i pripremanje svoje dece za izučavanje ove industrije o svom trošku?
ad 9./ Bi se imao zapitati ovdašnji “Gazdački krug”.
10./ Ima li u blizini Vaše varoši ili iz Vašeg kraja pogodnih vodenih padova, žita, lana, uglja, gipsa, ruda, mramora, šuma pogodnih za eksploataciji, bele ilovače, kaolina, peska itd. ?
ad 10./ Osim poljoprivrednih proizvoda, navedenih u odgovoru ad 1./, voća i povrća, nema u našem kraju nikavih drugih prirodnih proizvoda.
11./ Ako ima koji od poljoprivrednih faktora za proizvodnju, onda ih detaljno opisati.
ad 11./ Bi se imao zatražiti odgovor od ovdašnjeg “Gazdačkog kruga”.
12./ šta misle građani, šta li bi se moglo podići od industrije ili uvesti novina kod poljoprivrede u Vašem mest i pod kojim uslovima? Je li bio i kakav projekat za podizanje kakve industrije ili uvuđenja novih trgovačkih proizvoda?
ad 12./ Mišljenja smo da treba najpre raditi na poboljšanju uslova za razvijanje postojeće industrije, a naročito na jačoj carinskoj zaštiti iste, kako bi se u prvom redu mogla ojačati postojeće industrija. Sve donde, dok privatni kapitali, a naročito inostrani kapital, vidi, da se domaća industrija ne štiti u dovoljnoj meri i da su uslovi za osnivanje industrijaskih preduzeća nepovoljni, nema izgleda za osnivanje znatnijih industrijskih preduzeća u našem kraju.
Odnosno uvađanja novina kod poljoprivrede bi se imao zapitati ovdašnji “Gazdački krug”.
13./ šta misle građani, da li bi se moglo izvoziti iz Vašeg mesta i pod kojim uslovima, t.j. ako bi se učinilo ovo ili ono?
ad 13./ U pogledu izvoza smo isto tako mišljenja, da treba dobrom ekonomskom, saobraćajnom, odnosno carinskom politikom, pojačati naš postojeći izvoz, jer za izvoz nekih novi proizvoda u našem kraju zasad nema izgleda. Ovde moramo naročito podvući, da nemanje železničkih vagona od 15 tona onemogućuje konkurenciju naćih poljoprivrednih proizvoda na inostranim tržištima, jer na pr. Mađarska samo pošiljkama od 15 000 kg daje tarifnu povlasticu, ako se dakle naši poljoprivredni proizvodi izvezu u vagonima od 10 000 kg , onda ova povlastica otpada, a režijski troškovi naših trgovaca, odnosno izvoznika povećavaju se, usled čega im je nepovoljniji položaj na inostranim tržištima.
14./ Da li Vaša varoš poimence opada ili napreduje i u čemu i zašto?
ad 14./ Naš Grad je mnogo gubio usled toga, što je znatan deo njegovog zaleđa (hinterland) po Trijanonskom ugovoru pripao Mađarskoj. Stagnacija u trgovini i industriji, koja se sada opaža, ima svoj razlog u opštoj ekonomskoj i fainasijskoj krizi. Zato bi dakle, pozvani javni faktori trebali raditi sa svom energijom na tome, da se ova kriza čim pre privede kraju.
15./ Kakvu pijaću vodu imate i odakle? Imate li vodovod i odakle? Kakva je pijaća voda po tvrdoći? Da li bi se mpglo i odakle uvećati pijaća voda?
15./ Grad Subotica nema vodovod, već stanovništvo dobija dobru pijaću vodu iz arteskih i kopanih bunara. Broj javnih arteskih /bušenih/ bunara iznaša – 52. Oni su 40-80 m, dočim su kopani bunari 6-8 m. duboki. Voda, koju ovi bunari daju, dobra je i za pranje rublja i kuvanje pasulja. Tvrdoća vode arteskih bunara iznaša 12-15 nemačkih stepena, dočim je tvrdoća vode kopanih bunara različita. Reka nema, već ima sledećih jezera: Kelebijsko jezero od 133 kat. jutra, Palićko jezero od 997 kat. jutara, Krvavo jezero, Slano ajezero i Ludaško jezero od 546 kat. jutara površine. Sem toga ima i dva potoka i to: potok Bega, kao odvodnja navedenih jezera i potok Krivaja za odvodnju vazdušnih taloga u južnom delu Subotice. Oba ova potoka imaju veze jedino sa Tisom, u koju utiču. Od značaja je jedino jezero Palić, kao hladno, alkalično i slano jezero. Voda toga jezera je lekovita, okus iste je slan i alkaličan. Tvrdoća pijaće vode biće dostavljena tome Ministarstvu i sa strane grada Subotice, kome je takođe upućen predmetni dopis toga Ministarstva.
16./ Kako su Vaši trgovci spremni u izvozničkim poslovima u znanju stranih jezika i poznavanju stranih pijaca? Kako se posećuje večernja praznična trgovačka škola i zanatske škole?
ad 16./ Naši trgovci odlično su verzirani u izvozničkim poslovima i u poznavanju stranih pijaca. Od stranih jezika govore nemački i mađarski a delimično i francuski jezik. Trgovački učenici pohađaju ovdašnju Opštu zanatlisjku i Trgovačku školu i to posle podne.
17./ Zašto nije osnovana škola zanatsko trgovačke omaldine? Da li ide trgovačko zanatska omladina da služi po drugim krajevima, da bi se mogla za osnivanje posla bolje spremiti?
ad 17./ Naša trgovačka omladina ide samo izuzetno u druge krajeve /inostranstvo/, da bi se mogla za osnivanje posla bolje spremiti.
18./ Postoje li u vašoj varoši kakve veće građevine, kao velike napuštene kasarne, gostionice sa velikom salom, magacini i slično, koje bi se sa manjim ili većim izmenama mogle za novu industriju upotrebiti?
ad 18./ Ne
19./ Postoje li vodenice na vodi i sa koliko kamenova?
ad 19./ Vodenica nema.
20./ Da li bi u varoši, kada bi se tu neka nova industrija naselila, bilo dovoljno stanova za činovnike i radnike, ili bi industrijalac bio prinuđen da zida nove stanove?
ad 20./ Kad bi se u našem gradu naselila neka nova industrija, industrijsko preduzeće bi bilo prinuđeno za činovnike i radenike zidati nove stanove, pošto praznih stanova jedva ima.
21./ Da li bi se u varoši našlo ljudi koji bi hteli učestvovati kapitalom u društvu sa domaćim ili sa strancima na podizanju kakve industrije u ovom mestu i za kakve industrije bi se kakvom sumom htelo učestovati?
ad 21./ Na ovo pitanje smo već odgovorili pod tačkom 12./
22./ Da li varoš ima dovoljno svoga opštinskog zemljišta za podizanje fabrika, činovničkih stanova, i koliko ima toga zemljišta?Da li bi se ta zemljišta besplatno davala ili po jeftinijoj ceni i kojoj? Pošto bi se mogli pogodni placevi za industriju u varoši ili prvoj blizini varoši dobiti po kvad. metru?
ad 22./ Grad Subotica ima dovoljno svoga opštinskog zemljišta za podizanje fabrika i činovničkih stanova i mišljenja smo da bi grad svakako dao besplatno ili po jeftinijoj ceni zemljište u navedene svrhe.
23./ Ako bi neka varoš htela neku industrijsku školu, da napiše opravdanje, zašto baš traži i šta bi dala za njeno osnivanje?
ad 23./ Na to će odgovoriti grad Subotica.
24/ Ako varoš nije vezana železnicom, da li računato koliko bi Koštala železnica do prve železničke stanice?.
ad 24./ Bezpredmetno.
25./ Ako bi za podizanje industrije u Vašem mestu i obližnjim mestima trebalo da se izradi put u rudnik, u šumu, u vodpoada itd, koliko bi taj automobilski put bio dug i šta bi od prilike koštao?
ad 25./ Bezpredmetno.
sekretar: Pavlović predsednik:
Po naredbi Ministra trgovine i industrije, načelnik, M.Rakić
zapisi iz palanke 